Према подацима Републичког Фонда за здравствено осигурање, у 2023. години у Србији је 3 661 особа тешко повређена на послу. У просеку, то значи да свакога дана 10 радника доживи тешку повреду, а до повреда долази и због тога што радници не пролазе обавезне обуке и немају неопходну заштиту.
Истраживање које су објавиле Јужне вести показује да су тешке повреде на раду често не пријављују, радници после повреда остају без посла, али пошто немају потпуни инвалидитет, не примају помоћ од државе. Кривичних поступака због смрти или повреде на раду је мало, а поступци по приватним тужбама могу трајати годинама.
Велики проблем је и то што држава у пракси практично игнорише професионалне болести, и о њима не води статистику, без обзира на правилнике и законе који то прописују.
У Немачкој се на годишњем нивоу региструје више десетина хиљада професионалних болести, у Хрватској је у 2022. регистровано преко 1300 професионалних обољења, док Србија не бележи ни једно.
Радници, представници синдиката и стручњаци за радно право наводе да се држава благо односи према послодавцима, који профит и смањење трошкова стављају испред здравља и безбедности радника. Коришћење старих и дотрајалих машина и недостатак обуке, превисоке производне норме и прековремени рад, ниске плате због којих радници теже прековременом раду, награђивање рада у континуитету, без боловања, само су неки од примера кроз које се све то показује.
У оквиру истраживања, новинари су разговарали са десетинама радника који су доживели различите телесне повреде. Њихова искуства открила су низ системских пропуста у заштити радника и процесуирању одговорних, а после свега, трпи њихов професионални, али и приватни живот, па се јављају и бројни ментални проблеми – анксиозност и депресија.
