плата некада је била подразумевана у време Новогодишњих празника, како у јавном, тако и у приватном сектору. Данас, међутим, овај бонус је за највећи број запослених мисаона именица, односно привилегија у којој, према незваничним проценама, ужива веома мали број радника. Наиме, према проценама, свега 5 до 10% послодаваца својим радницима дају бонусе пред крај године.
Најчешћи разлог је, како сами послодавци кажу, лоша финансијска ситуација у предузећима, имајући у виду да је то за њих озбиљан трошак, а у претходној години и криза изазвана епидемијом корона вируса.
Ипак, некада су запослени унапред знали шта им следује крајем године. Многима је то било дефинисано колективним уговором, и мало која фирма није награђивала раднике на овај начин. Данас, та награда је у неким случајевима 20 до 30% више на плату на крају године, док у државним и локалним предузећима бонус није универзално правило, већ најчешће зависи од пословања компаније, или колективног уговора. Исплата 13. плате није обавеза послодавца, по Закону о раду, али се може предвидети управо колективним уговором, који договарају представници синдиката.
Данас, 13. плату дају послодавци из приватног сектора, или мултинационалне компаније, али је то много ређе него што је раније било. Један од проблема послодаваца је и то што неки не знају како би оправдали ту исплату, или не знају како се она порески третира. Стручњаци објашњавају да по садашњем закону постоји одлука којом се може утврдити учешће запосленог у добити која је остварена у пословној години, али је то могуће само ако таква ставка постоји у уговору о раду. Такође, битно је разликовати примања запосленог по основу доприноса пословном успеху, што се сматра бонусом јер зависи од рада запосленог, и примања запосленог по основу учешћа у добити послодавца, која не мора зависити само од рада запосленог.
