Када се неко разболи, додатне главобоље појединима изазива и питање колега и послодаваца – да ли си заиста болестан, и од чега? Питање – има ли послодавац уопште право да зна зашто је радник на боловању, или то спада у личне податке, све се чешће чује и у ординацијама, и у канцеларији.
У априлу прошле године, на снагу је ступио нови подзаконски акт, који дефинише изглед свих образаца које лекари издају пацијентима – упута за прегледе, лабораторију, стационарно лечење и слично. Ипак, највише пажње у јавности привукао је део којим је прописан изглед извештаја о превременој спречености за рад, који изабрани лекар издаје пацијенту који је на боловању. У том обрасцу се, између осталог, наводи једино законски разлог као узрок привремене спречености за рад, наглашавају правни стручњаци, преноси портал Бизнис.рс. Постоји читав списак разлога за привремено спречен рад, а на њему су, између осталог, болест или повреда ван рада, професионална болест или повреда на раду, компликације у трудноћи, нега болесног члана уже породице… Према томе, довољно је да изабрани лекар упише који је од наведених законских разлога за привремену спреченост за рад наступио, али не мора да уноси медицинске податке, односно забрањено му је да уписује здравствене податке који представљају посебно осетљиве информације о личности, наводи Бизнис.рс. Дакле, довољно је да упише да постоји болест или компликација у вези са треудноћом, али не сме да наводи која је то болест или компликација, истичу правници. Разлози боловања за послодавца не би требало да буду важни, и не мора да их познаје, али за сваку оцену може да поднесе захтев за проверу (нпр да оцену лекара провери лекарска комисија), ако му је нешто сумњиво или нелогично, али нема право да улази у осетљиве податке о личности, пише Бизнис.рс.
