Положај жена на тржишту рада, у односу на мушкарце, и даље је неповољан, па су тако жене, у просеку, у Србији плаћене за 8,8% мање него мушкарци. Тако је потребно да жена ради 35 дана дуже у години, како би зарадила као мушкарац, показују подаци. Председница Већа Савеза самосталних синдиката града Ниша, Оливера Бобић каже да је међу запосленима 42% жена, а 57% мушкараца, иако, када је образовање у питању, ту предњачи женски пол. Наиме, 57% уписаних студената су женског пола, 59% оних који дипломирају, такође су жене, али 90% чланова САНУ чине мушкарци.
Када се говори о зарадама, у државној управи жене имају 16% нижу плату од мушкараца, у трговини 13%, финансијском сектору чак 21%, па чак и уметнице зарађују, у просеку, 7% мање од својих мушких колега, каже Бобић. У свим сферама, женама је теже да стигну до руководећих позиција, на којима их је свега једна трећина, показују подаци. За иста радна места, према статистичким подацима, жене добијају 13% мању плату него мушкарци.
И у свету су подаци, када је реч о зарадама, слични као код нас. Најмањи јаз у платама између мушкараца и жена је у Словенији – 5%, али је зато у Јапану та разлика чак 25%.
Две године пандемије, према речима Оливере Бобић, избрисале су 25 година борбе за равноправност, јер су жене врло често остајале код куће, пошто су многе јавне услуге биле ускраћене. Већа подршка породице, подела кућних послова, солидарност међу женама и више ангажовања у свим сферама, довели би до бољег положаја жена, закључује Оливера Бобић.
