Достојанствени рад подразумева сигуран, безбедан, уговорен, пристојно и на време плаћен посао, уз зараду од које може да се живи пристојно, а не преживљава, каже председница Савеза самосталних синдиката Ниша, Оливера Бобић. Нажалост, мало радника у Србији данас може да се похвали „достојанственим радом“, наглашава она. Данас, са зарадом која је све чешће нижа од минимума за егзистенцију, не може да се говори о било каквом достојанственом раду у Србији, наглашава Бобић.
Она подсећа да све више запослених ради за минималац, који би у једној држави требало да буде изузетак, а у Србији полако постаје пракса. Осим тога, према званичним подацима, трочлана породица је у ризику од сиромаштва са примањима од 39 600, а минимална зарада, када у јануару буде повећана, износиће у просеку 40 000 динара. Процењује се да у Србији око пола милиона запослених прима минималац, званично око 350 000 њих, што значи да ће сви ти људи управо бити у ризику од сиромаштва, наглашава Бобић.
У приватним компанијама у Нишу, већина радника нема право на синдикално организовање, подсећа Бобић. На тај начин, радници су ускраћени за борбу за права на достојанствени рад. Запослени који покушају да се синдикално организују, и укажу на проблеме у фабрикама, бивају шиканирани, пребацивани на друга радна места, или чак отпуштени, подсећа Оливера Бобић. Уместо да запослени, у оквиру синдиката, заједно са послодавцима заједно раде на решавању проблема, на обострано задовољство, компаније не дозвољавају, како кажу, мешање у пословну политику, и спречавају сваку могућност синдикалне борбе, каже Бобић.
Достојанствени рад подразумева сигурну и пристојну зараду, безбедне услове за рад и могућност да се радници синдикално организују и боре за све ово. Заједно са државом, требало би да се изборимо за достојанственог радника у Србији, закључује Оловера Бобић.
