Шта каже Закон – у којим случајевима запослени губи право на исплату накнаде зараде?
Закон о здравственом осигурању прописује да осигуранику привремено спреченом за рад не припада право на накнаду зараде у следећим случајевима:
- ако је намерно проузроковао привремену спреченост за рад
- ако је она проузрокована употребом алкохола или психоактивних супстанци
- ако је намерно спречавао оздрављење, односно оспособљавање за рад
- ако се без оправданог разлога не подвргне лечењу
- ако се без оправданог разлога не јави изабраном лекару у року од 3 дана од дана настанка привремене спречености за рад, првостепеној комисији по упуту изабраног лекара, или било ком стручно-медицинском органу у року од 3 дана од дана добијања позива
- ско се за време боловања бави привредном или другом активношћу којом остварује приходе
- ако без дозволе органа РФЗО отпутује из места пребивалишта, или изабрани лекар или други орган утврди да не поступа по упутству за лечење
- ако прима накнаду зараде по другим прописима
- ако злоупотреби право на коришћење одсуствовања са рада на неки други начин
- ако је на издржавању казне затвора
- ако се спроводи мера обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи и обавезног лечења алкохолизма и наркоманије у здравственој установи
- ако у року од 15 дана од дана упућивања на инвалидску комисију не поднесе захтев за инвалидску пензију РФЗО-у, и о томе не обавести писменим путем РФЗО у року од 3 дана од дана подношења захтева, за боловања која трају непрекидно 6 месеци, или 6 месеци са прекидима у последњих 12 месеци
