Неки радници долазе на посао болесни, у страху од отказа, или јер не могу да преживе са 65% плате, други отварају лажна боловања да би радили на другим местима, или да би се одморили од стреса на послу. Поједини послодавци користе и законска и незаконска средства да спрече раднике да оду на боловање, или да их са њих што пре врате.
Тешко се преживи и са пуном платом, а камоли са 65%, каже Олга Вучковић Кићановић из Центра за радно право. Постоје, међутим, како каже и добри примери, па неколико банака током боловања исплаћује и више од 65%, да би мотивисали и задржали свог запосленог.
Азијске фирме, како наводи, немају проблем са боловањем јер запошљавају на три месеца, па ако неко продужи боловање, они су пред законом чисти. Најстрашнији пример, како тврди, су фирме попут немачких, које имају потпуно различите приступе према својим запосленима и онима који раде у Србији.
Коментаришући пример у Нишу, када су се инвеститори пожалили премијерки јер им запослени много болују, Кићановић је рекла да је Министарство здравља, уместо да постави питање зашто је толико људи масовно болесно и какви су услови рада, питало је зашто лекари дају боловања. „Направљене су ванредне провере и лекари су преиспитивани, а сигурно нису случајно тако масовно болесни“, изузела је као један од „тужнијих“ примера.
„Ако слушате синдикате, превара од стране радника има мало, ако слушате послодавце, њих је много. Данас је веома тешко човеку са просечном зарадом да отвори лажно боловање, јер од 65% не може да преживи. Онда се дешава да радник иде да ради на црно, што је некоректно према том послодавцу, јер им плаћа и тих 65% и доприносе. То додатно дестимулише пристојне послодавце“, објаснила је.
Вучковић Кићановић је дала добар пример милијардера Ричарда Бренсона.
„Он је својим запосленима дао да узимају боловања када им је потребно и колико им је потребно, и они су му бескрајно лојални. Послодавци не схватају колико је скупа лојалност запосленог“, закључила је.
