„Свака несрећа на градилишту је предвидива, ако изузмемо вишу силу, већина њих. И прописане су мере заштите којима би се ти људи обезбедили. До несреће углавном долази зато што људи нису обучени да раде на градилишту. Радник има право да уколико види да је нешто опасно, каже – ја нећу да радим – али он то не каже“, рекао је Саша Торлаковић, председник Синдиката радника грађевинарства и грађевинске индустрије у Србији.
Тешко повређени радник постаје брига за породицу, и не може да привређује, и ови радници се заборављају, у смислу њиховог даљег опстанка, истиче Торлаковић.
„Закон који фали, а годинама се избегава у Србији је Закон о осигурању од повреда и пословних болести“, рекао је Торлаковић. Он би у потпуности дефинисао ко коме плаћа одштету, када и на који начин. Најбољи закон, како каже, има Аустрија, где се радници упућују на лечење средствима из Фонда који финансирају послодавци, каже Торлаковић.
„Код нас се годинама избегава тај закон, и то је непримерено, ако хоћемо у ЕУ и да водимо рачуна о сваком човеку… Од када је требало да угледа светлост дана“, нагласио је Саша Торлаковић.
