Иако у Србији не постоји законска обавеза за исплату 13. плате, према незваничним подацима, ову праксу има између 15 и 20 одсто послодаваца.
У Унији послодаваца Србије наводе да нису сви у могућности да исплаћују те награде, док синдикати сматрају да би компаније које имају профит на крају пословне године требало да имају обавезу да га „поделе“ кроз 13. плату.
Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку каже да компаније које зависе искључиво од домаћег тржишта, посебно у последње 3 године када је инфлација била висока, углавном нису исплаћивале 13. плату, или су давале симболичне награде у виду поклона. Напомиње да компаније које су у стању да исплате 13. плату, већ 20 година траже додатне бенефиције и да се ослободе пореских издвајања до одређеног лимита, с обзиром на то да морају да издвоје пуне порезе и доприносе на ту исплату, што је, на просечну плату, неких 61%.
Додаје да је то разлог што се многе компаније одлучују да запослене награде симболично, као што је поклон за децу или запослене, или симболичне једнократне повишице плате у децембру од 5 до 10 одсто.
Србија је у овом тренутку у нешто бољој ситуацији од Северне Македоније или Босне и Херцеговине, каже Рајић. У Бугарској, 29 одсто фирми исплаћује 13. плату, док се у Аустрији 13. исплаћује током лета, а у децембру 14. плата. Рајић објашњава да то зависи од економије једне државе, напомињући да Аустрија негује тај однос према запосленима који имају веома висок ниво права.
