Економски стручњаци упозоравају да просечна плата није реални показатељ економског стања у земљи. Медијална зарада пружа јаснији увид, сматрају стручњаци.
Просечна плата у јануару износила је 107 476 динара, док је медијална била 83 000 динара, док су плате код предузетника ниже и од 80 000 динара. Високе плате у јавном сектору отежавају сагледавање стварних економских услова, док специфичност јануарске статистике, због бонуса, додатно нарушава реалност приказа.
„Просечна плата често не осликава реално стање ствари, због екстремних вредности. На пример, ако имамо три особе са платама од 50 000 динара, 60 000 и 200 000 динара, њихова просечна плата је 103 333 динара. Са друге стране, медијална зарада, која приказује тачно 50% плата испод и 50% плата изнад, у овом случају износи 60 000 динара. Дакле, медијална зарада даје реалнији приказ разлике у приходима“, наводи Професор Вељко Мијушковић са Економског Факултета.
Новинарка из области економије, Радојка Николић такође сматра да просечна плата не може бити потпуно реалан показатељ економског стања у земљи, упркос томе што служи као статистички индикатор.
„Мало ко прима тачно ту просечну плату коју статистика региструје. Она представља средину разних плата“, објашњава.
“ У Србији има 2,3 милиона запослених, од којих најмање половина прима плату испод медијалне зараде. Дакле, више од милион људи примили је у јануару мање од 83 000 динара, што значи да нема говора да сви примају ову плату о којој говоримо“, наводи Николић.
Она каже да су у предузетничком сектору зараде мале, чак мање од медијалне зараде, па је у јануару око 400 000 људи, запослених тамо, примило просечно 80 000 динара.
„Сталним повећањем плата у јавном сектору прошлих година и месеци, просечна плата у јануару, у јавном сектору, износила је 156 000 динара, што је готово дупло више од плате код предузетника“, каже Николић.
