Стопа ризика од сиромаштва у Србији је у 2024. Години износила 19,7 одсто, што је за 0,2 процента мање него 2023., објавио је републички завод за статистику.
Ова стопа представља проценат грађана чији су приходи нижи од прага ризика од сиромаштва, а тај праг је на месечном нивоу износио 35 606 динара за једночлано домаћинство.
Стопа ризика од сиромаштва или социјалне исклључености, која показује проценат лица која су у ризику од сиромаштва или су изразито материјално и социјално ускраћена или живе у домаћинствима веома ниског интензитета рада, износила је прошле године 24,3 одсто, и била је нижа за 2,9 процентних поена него 2023. године.
Грађани у овој категорији не могу себи да приуште најмање 5 од 13 ставки којима се мери материјална и социјална ускраћеност, што је, на пример – немогућност да себи приуште адекватно загревање стана, замену дотрајалог намештаја, аутомобил, одмор, као и немогућност да себи приушти месо или рибу у оброку сваког другог дана, кашњење са плаћањем кирије, рате за кредит или рачуна за комуналије.
Неочекивани трошак од 26 500 динара, који је један од параметара, из сопственог буџета не може да плати чак 34% домаћинстава. 15 одсто кућа не може себи да приушти месо или рибу сваког другог дана, а 9,3 процента живи у кућама у којима не може себи да приушти адекватно грејање.
Чак 11,4 одсто грађана сматра да „веома тешко“саставља крај са крајем, 22,7 одсто је одговорило – „тешко“, а чак 52 одсто рекло је „са извесним потешкоћама“. Свега 10,5 одсто рекло ја да „лако“ саставља крај са крајем.
Према подацима РЗС, скоро половина грађана Србије осећа финансијско оптерећење трошковима становања, док чак 38 % живи у домаћинствима која не могу да приуште одлазак на одмор у трајању од 7 дана, показују истраживања.
