Млади би требало да, заједно са менаџментом, одлучују о увођењу нових технологија у фирмама с обзиром на то да примена вештачке интелигенције ( АI ), поред добрих страна, доноси и своје негативне појаве које све више почињу да утичу на запослене, посебно оне који су тек ступили у свет рада.
За младе раднике, посебно у развијеном свету, АI не смањује обим посла, већ га повећава. Притисак да раде брже, обрађују више података и прилагоде се стално променљивим дигиталним алатима обликује радна очекивања, повећава менталну напетост и погоршава несигурност.
АИ је постао замка продуктивности – од радника се очекује да раде више, и то за исту или нижу плату.
Зато је Никола Бобић, члан Конференције Секције младих Савеза самосталних синдиката Србије и председник Комитета младих Паневропског регионалног савета (ПЕРК), указао да вештачка интелигенција не сме бити механизам за извлачење више рада од младих и да не треба да погоршава, већ да хуманизује рад.
Он је, поводом 12. августа – Међународног дана младих, у свом ауторском тексту објављеном на сајту Међународне конференције рада, рекао да је интеграција АI на радним местима широко промовисана као пут ка ефикасности, иновацијама, па чак и бољој равнотежи између посла и живота, али да се иза овог оптимистичног наратива крије све већи проблем.
У Немачкој, посебно у Берлину и Хамбургу, дигиталне маркетинг агенције брзо усвајају генеративне АI алате, као што су ChatGPT и Midjourney, као и друге аутоматизоване платформе за креирање садржаја и аналитику. Ови алати се рекламирају као средство да се рад учини ефикаснијим.
Међутим, млади запослени, многи од њих млађи од 30 година, пријављују сасвим другачију реалност. Уместо да смањи радну оптерећеност, АI је повећао очекивања. Један радник сада треба да, уместо пет, напише десет кампањских текстова дневно, генерише визуале, провери АI излазе и испоручи анализе података.
Људски рад није смањен, он се удвостручио, док АI излази често захтевају додатни рад, што доводи до когнитивног замора и исцрпљености.
Синдикати, попут немачког Верди, почели су да документују ове проблеме, наводећи да се АI алати често уводе без преговора или регулативе. Млади радници на пробним или привременим уговорима неретко не могу да одбију повећане захтеве. Такође, пријављују анксиозност због тога што их често замењују управо алати које су приморани да користе, што доводи до погоршања менталног здравља и атмосфере тихе конкуренције.
АI, када се уводи без јасних етичких оквира, колективних уговора или консултација које укључују младе, ризикује погоршање постојећих неједнакости. За младе раднике, посебно у конкурентним, технолошким секторима, АI није само алат, већ структурна тачка притиска.
Зато, сматра Бобић, синдикати морају да захтевају транспарентност у имплементацији АI, да се залажу за ограничења обима посла и дигитална права, да осигурају да млади имају централну улогу у преговорима о новим технологијама, као и да инсистирају на заштити менталног здравља и праведној накнади.
Међународни дан младих је годишњи међународни догађај који се слави 12. августа. Први пут обележен је 2000. Године и има сврху да скрене пажњу на проблеме, културна и правна питања омладине, ученика, студената.
