Према статистичким подацима, од почетка ове године, осим јануара, вредност минималне зараде била је нижа од вредности минималне потрошачке корпе.
Минимална зарада, у јануару је износила 56 672 динара, док је, према подацима Министарства трговине, минимална потрошачка корпа износила 55 085 динара. Међутим у фебруари, они који су зарадили минималац од 49 280 динара, већ нису могли да „покрију“ минималну потрошачку корпу, која је тада износила 55 421 динар. Такав тренд, настављен је све до маја, када је минимална корпа била, у просеку, за око 1000 до 1500 динара већа од минималца.
У минималну потрошачку корпу, када је реч о храни, месечно улази један килограм пиринча, 4,5 кг пшеничног брашна и 22 хлеба. Ту су и пола килограма спанаћа, 5,5 кг купуса, 7,5 кг кромпира, 1,4кг парадајза и 1,5 кг пасуља. Додаје се још 200 грама лимуна, и по килограм поморанџи и банана, и 495 грама јунетине, 1,8кг свињетине, 2,8 кг пилетине, 300 грама сланине и исто толико сувих ребара. Такође, у минималну корпу стаје и 13 литара млека и 3 литра јогурта, 2 килограма сира и 48 јаја. Ово је 48 одсто укупне минималне потрошачке корпе, а друга највећа ставка од 20 одсто везана је за становање, воду, струју, гас и остало. Остале ставке, које се крећу од 2 до 5 одсто, односе се на здравље, транспорт, одећу и обућу, рекреацију и културу и образовање.
