Грађанима Србије у фебруару ће бити исплаћен минималац, први за 2026. годину, увећан за 10,1 одсто, који ће износити 64 554 динара. Иако он јесте довољан да покрије трошкове минималне потрошачке корпе, не може да обезбеди просечан животни стандард грађанима, због чега су принуђени да раде и по један додатни посао.
Грађани наводе да без додатног посла, не би могли да покрију трошкове превоза, образовања, одеће или обуће или неког кратког одмора, што улази у просечну потрошачку корпу, јер им, како кажу, цела минимална зарада „оде само на храну“.
Економиста Саша Ђоговић објашњава да је минимална зарада формирана управо тако да треба да покрије минималну, али не и просечну потрошачку корпу. Он је навео да је минималац из 2025. године заиста „успео да покрије“ минималну потрошачку корпу од око 56 000 динара, посебно уз привремено ограничавање трговачких маржи на одређене прехрамбене производе. Међутим, то је корпа која подразумева и одређена одрицања – на месечном нивоу нема простора за издатке за образовање, културу, хобије, квалитетнију одећу или вожњу аутомобила.
Он упозорава да повећање минималне зараде краткорочно доноси мали помак у кућном буџету, и наводи да би требало радити на системским мерама које ће стварање услова за за прилив страних директних инвестиција, нарочито у високо технолошким гранама, које би донеле и веће зараде.
Важно је, такође, објаснити разлику између минималне и просечне потрошачке корпе. Оне се формирају на основу потреба четворочланог домаћинства и месечних цена које објављује Републички завод за статистику.
Минимална корпа је „корпа преживљавања“ – покрива основне потребе четворочланог домаћинства, а ту се пре свега мисли на трошкове становања, хране, комуналија, најнужније одеће и хигијене. У јануару 2024. године износила је 52 775 динара, док је у јануару 2025. Повећана на око 55 085 динара. Од тог износа, нешто више од 26 000 динара предвиђено је за храну, а остатак за све све остале основне трошкове.
