Накнада за незапослене у Србији једна је од најнижих у Европи, основица је јако ниска, обухват је веома мали, па корисницима не пружа скоро никакву заштиту.
У Србији, просечна исплаћена накнада за незапослене у 2024. била је 20 197 динара, што је испод границе сиромаштва, која је у том периоду била 35 606 динара, наводи за портал Сарита Брадаш из Центра за достојанствени рад.
Накнада за незапослене исплаћује се из доприноса сваког запосленог радника у Србији, који месечно издваја 0,75 одсто своје зараде у ове сврхе. Обавеза доприноса за осигурање за случај незапослености на терет послодавца укинута је 2019. године, тако да су запослени од тада једини финансијери накнаде коју примају они који остану без посла.
Ова накнада усклађује се сваке године са растом инфлације у претходној, па од 1. Фебруара најнижа износи 33 745 динара у бруто износу, а у нето износу је то 22 170 динара. Највиша бруто накнада је 78 226 динара, односно – 51 394 динара нето.
То значи да запослени који је изгубио посао не може да прими накнаду већу од 51 394 динара, без обзира колику је плату имао. Овај износ је више него упола мањи од просечне зараде у Србији.
У поређењу са европским земљама које имају обавезно осигурање за случај незапослености, у Србији до ове накнаде могу да дођу само они који су без посла остали по основу технолошког вишка, или отказа од стране послодавца због не остваривања резултата.
Србија спада у земље са најнижом стопом доприноса у оваквим случајевима, са свега 0,75 одсто, док је у Шпанији, на пример, ова стопа 7,95 процената – од чега 1,65 одсто плаћају запослени, а 6,3 одсто послодавци.
Осим Мађарске, ни једна друга земља не ослобађа послодавца плаћања овог доприноса, а у 9 од 20 држава тај допринос плаћају искључиво послодавци. Одлуком из 2019. да се укину доприноси за осигурање на терет послодавца приходи Националне службе за запошљавање смањени су за 10,43 милијарде динара.
Наводе и пример у којем је троје запослених у јануару 2025. године остало без посла. Један од њих је у 2024. години примао минималну, други медијалну, а трећи просечну зараду. Обрачуната накнада за незапослене у фебруару те године, за незапослене који су примали минималну и медијалну зараду била је 21 587 динара, док ће незапослени који је имао просечну зараду имати накнаду од 26 996 динара.
Незапослени у Немачкој, поређења ради, примају 60 одсто претходне зараде – односно 67 ако имају децу, у Француској од 57 до 75 одсто, Аустрији – 55 %, а у Данској чак 90 одсто, уз ограничење максималног износа који је око 3 000 евра.
Још један податак – број корисника ове накнаде у Србији се смањује из године у годину. Ако се упореде 2009. и 2025. година, тај број је смањен за 66 одсто, али не због тога што је било мање незапослених. Разлог за то је што држава својом регулативом смањује права на ову накнаду.
