Систем Е-боловања, отворио је још једно важно питање – да ли запослени, током привремене спречености за рад – може путовати у иностранство?
Током коришћења боловања, не постоје правна правила о томе како тачно запослени треба да се понаша, али би требало да се придржава правила које даје лекар. Смисао самог права јесте да се запосленом помогне и олакша оздрављење, а ради се о вишој сили као разлогу спречености за рад и закон због тога даје такво право.
Ипак, запослени није слободан да се током боловања понаша како год пожели, а да то нема одређене последице по питању његових права из радног односа и права из здравственог осигурања. Важећи прописи ипак дефинишу да за одређене ситуације које се сматрају злоупотребом права на боловање могу настати правне последице по запосленог.
Према Закону о здравственом осигурању, запослени ће остати без права на накнаду зараде, уколико је
Намерно проузроковао привремену спреченост за рад,
Ако је привремена спреченост за рад проузрокована употребом алкохола или психо активних супстанци,
Ако је намерно спречавао оздрављење,
Ако се без оправданог разлога не подвргне лечењу,
Ако се без оправданог разлога не јави изабраном лекару, лекарској комисији или стручно-медицинском органу,
Ако се за време привремене спречености за рад бави привредном или другом активношћу којом остварује приходе,
Ако без дозволе стручно – медицинског органа Републичког фонда отпутује из места пребивалишта, односно боравишта или ако изабрани лекар, односно орган надлежан за контролу остваривања права из обавезног здравственог осигурања утврди да не поступа по упутству за лечење,
Ако прима накнаду зараде по другим прописима,
Ако злоупотреби право на коришћење одсуствовања са рада због привремене спречености за рад на неки други начин,
Ако је на издржавању казне затвора,
Ако се према њему спроводи мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи и обавезног лечења алкохоличара и наркомана у здравственој установи.
Када је реч о напуштању места пребивалишта, не може се свака ситуација сматрати злоупотребом, већ се то оцењује од случаја до случаја. Оно што показује судска пракса је да се у неким случајевима процењује да запослени, због напуштања места пребивалишта, није спречавао своје оздрављење, и није утицао на продужење спречености за рад.
