Једно од честих питања послодаваца, али и запослених је – колико дуго може да траје боловање?
Већина боловања у Србији траје до 30 дана, а боловања дужа од 6 месеци чине мање од 1 одсто случајева, показује статистика. У домаћој пракси забележени су и екстремни примери – једно боловање трајало је 9 и по година, а друго је започето 2012. године и још увек није закључено.
Ипак, не постоји законом одређен лимит за трајање боловања, већ оно зависи од здравственог стања запосленог и процене изабраног лекара, односно комисије.
Разлози за боловање су болест или повреда ван рада, професионална болест и повреда на раду, одржавање трудноће, обавезна изолација или заразна болест, нега болесног члана породице, добровољно давање органа, ћелија и ткива, пратња болесног лица на лечење у друго место…
Боловање се отвара код изабраног лекара, који може да га води до 30 дана, а након тога, запослени се упућује на лекарску комисију Републичког фонда за здравствено осигурање. Комисија продужава боловање у интервалима од 30, 60 или 90 дана, уз обавезне контроле и мишљења лекара специјалисте.
Важно је напоменути да послодавац нема право да прекине боловање, нити да врши притисак на запосленог да се врати на посао, нити може тражити податке о дијагнози или шифри болести. У извештају се наводи само врста одсуства – болест, повреда или нега детета, на пример.
У пракси, боловања дужа од 6 месеци најчешће се узимају као знак да треба размотрити одређена питања – да ли запослени може да се врати на посао, да ли је потребно прилагођавање радног места или постоји трајна неспособност за рад.
У таквим ситуацијама, послодавац може да затражи мишљење службе медицине рада, покрене комисијско вештачење преко РФЗО-а или поднесе захтев Фонду за пензијско и инвалидско осигурање ради процене радне способности.
