Безбедност и здравље на раду представљају једно од основних права запослених, али статистика повреда на раду показује да се прописи не примењују у пракси.
Недовољна информисаност радника, сложени односи између послодаваца и подизвођача, рад на црно али и изостанак социјалног дијалога, неки су од проблема са којима се запослени суочавају.
Сваки послодавац дужан је да свом запосленом обезбеди безбедне услове рада, а радници имају право да буду упознати са ризицима, и одбију рад уколико им прети опасност као и да пријаве сваку неправилност без страха од последица.
Председник Савеза самосталних синдиката Београда, Драган Тодоровић наводи да није могуће све послодавце посматрати на исти начин. У једном броју компанија, како наводи, прописи се стриктно примењују, и у њима нема много повреда и несрећа. Ипак, постоји и друга врста компанија где је ситуација забрињавајућа, па је профит испред људског живота, наводи Тодоровић. „То је посебно евидентно у грађевинарству, једном од најризичнијих сектора где има и највише несрећа“, каже Тодоровић.
Наводи да нема више великих домаћих компанија које се баве грађевинарством, већ мали број већих и много малих фирми које су подизвођачи, па се у таквом ланцу, како каже, губи одговорност, односно не зна се ко је одговоран ако до повреде дође.
У Унији послодаваца кажу да је још један проблем недостатак квалификованих радника у многим областима, па њихово незнање и ванредно стицање квалификација, представља проблем и њима, али и послодавцима.
Када дође до незгоде, закон јасно прописује обавезе послодавца – дужан је да повреду пријави надлежним органима, омогући запосленом лечење и сарађује са инспекцијом рада. Ипак, у пракси се дешава да поједини послодавци покушавају да избегну ову процедуру, посебно када запослени раде без пријаве.
