Ниске плате, непоштовање права радника, спречавање синдикалног организовања и формирање „директорских“ синдиката, најважнији су проблеми на које је упозоравао Самостални синдикат у 2022. години.
Минимална зарада
Уместо да се преговара о „плати за живот“, која је основно људско право, признато Универзалном декларацијом Уједињених нација, „преговарало“ се о повећању минималне зараде, како би коначно достигла износ минималне потрошачке корпе. Ипак, то се ни ове године није догодило, иако и она знатно потцењује реалне трошкове живота, каже Оливера Бобић, председница Већа Савеза самосталних синдиката града Ниша. На јавној седници Већа Самосталних синдиката Србије, одржаној испред Палате Србија у Београду, показали смо јавности њену садржину, и упитали државу ко са њом може да преживи? Захтев синдиката да се о минималној заради преговара два пута годишње, остао је без одговора, а повећање од 14,3% је до краја ове године инфлација већ појела, каже Бобић.
Социјални дијалог
Како изгледа социјални дијалог у Србији, најбоље показују „преговори“ око минималне зараде, наглашава Бобић. Крајњу одлуку о повећању, донела је и ове године Влада Србије, а не Социјално-економски савет, а износ је био познат јавности чак два месеца пре него што су разговори почели. То нам показује колики значај се придаје социјалном дијалогу, јер се ствара само привид да постоји, а ставови социјалних партнера се у стварности не поштују и не прихватају. У великом броју локалних самоуправа, Социјално-економски савети нису ни основани, наводи Бобић. И у поступцима припреме и израде нацрта закона, ставови синдиката у радним групама се ретко уважавају, већ се спроводи само формална процедура, без суштинског дијалога. Без истинског дијалога, радницима остају само протести, штрајкови и блокаде као крајњи вид борбе, каже председница Већа Савеза самосталних синдиката Ниша.
Колективно преговарање и Колективни уговори
У јавном сектору потписани су колективни уговори, али се зараде запослених углавном не регулишу овим актима, што у великој мери умањује њихов значај. Споредна давања и остала права запослених могу се уређивати, па је њихово постојање у том смислу важно, каже Бобић. И овде, социјални дијалог је ретко истински, најчешће се покушава наметнути запосленим став друге стране, по систему „узми или остави“, па је потребно много упорности да се унесу захтеви запослених.
У приватном сектору, тамо где има организованог синдиката има и колективних уговора. На нивоу грана делатности, ни ове године их нема, а неће их ни бити, док законска решења по питању учесника у закључивању и проширеног дејства колективних уговора остану иста. Теоретска могућност која у Закону постоји, у пракси не може да се реализује, због чега су ове одредбе искључиво у интересу приватних послодаваца и страних инвеститора, а крајње неправедне према запосленима и синдикатима, појашњава Бобић.
Несигурни облици рада
Око 80 % новозапослених су на повременим, привременим, фриленсерским и ауторским пословима, што практично значи ограничена права по основу рада – без права на минималну зараду, ограничено радно време, годишњи одмор, наводи Бобић. Због тога је неопходно променити појам „запослени“ у законодавству, како би се обухватио и рад ван радног односа. Синдикат се упорно залаже и неће одустати од овог захтева, јер ова армија људи сада нема могућност да се синдикално удружује и организовано бори за своја права.
Едукација чланства
Синдикати свуда и у свету, па и код нас делују у врло тешким условима, па је, поред храбрости, неопходно и едуковати активисте, о правима запослених, али и средствима и начинима да се до њих дође. У 2022. години, пуно се радило на том пољу, а нарочито је значајна едукација младих чланова. Они доносе нову енергију и промене у друштву, па и у синдикату. Промене на боље по питању права свих радника у 2023. години су нужне, и задатак синдиката је да се за њих боре, закључује председница Већа Савеза самосталних синдиката града Ниша, Оливера Бобић.
