Надлежне институције немају издвојене податке о броју боловања у јавном сектору, без обзира на то што је, са 700 000 запослених, држава највећи послодавац у Србији.
У синдикатима процењују да је „злоупотреба боловања“ чешћа у јавном сектору него код приватника, код којих влада много већи страх од отказа, па људи и болесни долазе на посао. Анкета коју је Привредна Комора Србије спровела међу 133 компаније показала је да се боловања најчешће користе у јануару и јулу, а највише су се жалили послодавци у металској и електро индустрији, текстилној, биљно – прехрамбеној, шумарству и комуналним службама – дакле, у секторима где су услови рада најтежи а плате најниже. Конкретних података о броју радника који у тим гранама одлазе на боловање и због чега – нема.
Није познато ни колико је радницима исплаћено као надокнада на терет послодавца за боловања до 30 дана, док је за период преко тог времена издатак РФЗО-а износио у прошлој години 36,96 милијарди динара.
Према подацима објављеним током презентације система Е боловање, од укупно 2,4 милиона формално запослених, годишње на боловање одлази између 110 000 и 150 000 радника, који у просеку са посла одсуствују између 11 и 13 дана.
Насупрот послодавцима и надлежнима у републичкој влади, који сумњају у „епидемију лажних боловања“, подаци Еуростата дају сасвим другачију слику.
На основу база националних статистика, Еуростат је објавио да су у 2022. години земље са највећим уделом запослених који одсуствују са посла биле Француска(14,9%), Финска(14,8%), Шведска (14,7%) и данска са 13,6%.
Србија, са процентом од 5,9% запослених који су користили боловање, спада у 5 земаља у којима радници најмање користе то право. Иза нас су само Пољска, Грчка, Бугарска и Румунија.
