Од почетка ове године, јавни сектор и даље предњачи по висини плата у односу на приватни. Просечна фебруарска зарада у јавном сектору у Србији износила је 108 210 динара, док је у приватном забележен просек од 101 669 динара. 

„Високу просечну зараду у јавном сектору вуку јавна предузећа и државна администрација, док нижем просеку у приватном сектору доприносе ниске пријављене зараде предузетника. Ипак, нису сви у јавном сектору у истом положају – зарада у сектору образовања је у просеку чак 12 одсто нижа од зараде у јавном сектору, док су култура и социјала у још лошијем положају“, каже за Инсајдер професор Факултета ФЕФА Горан Радосављевић. 

Наводи да га охрабрује што међу младима чује да би већина радила у приватном сектору, и објашњава да се та промена догодила из два разлога. 

„Први је јачање приватног сектора, нарочито услужних делатности које доприносе расту зарада. То је пре свега делатност информисања и комуникација, где је просек од почетка године око 235 000 динара, односно више од два пута већи него републички просек. Слично је и са делатношћу која обухвата стручне, научне и техничке делатности, где су просечне зараде у области истраживања и развоја и управљања значајно изнад просека“, наводи Радосављевић за Инсајдер. 

Други разлог је, како каже, својеврсно дерогирање јавног сектора, негативна селекција и запошљавање „преко везе“, што је, вероватно, разлог зашто један број квалитетних људи не жели да ради у јавном сектору, наводи Радосављевић. 

Која су моја права? Ово питање врло често се чује у данашње време, када је борба за свако радно место и егзистенцију постала наша свакодневица, па послодавци често користе незнање запослених да би избегли законске обавезе. 

Због тога, синдикати апелују да би сваки радник требало да се упозна са Законом о раду, како би себи помогао да заштити своја права и достојанство. 

Према Закону о раду, пуно радно време износи 40 сати недељно. 

Општим актом послодавца, може бити утврђено и краће радно време, али не мање од 36 сати недељно. Сваки ангажман испод пуног радног времена сматра се непуним радним временом. 

Прековременим радом се сматра све преко 40 сати недељно, и то се може захтевати само у изузетним ситуацијама – виша сила, нагло повећање обима посла или други хитни случајеви. Заполсени не може прековремено радити више од 8 сати недељно, а укупан рад, уз редован, не сме бити дужи од 12 сати дневно. 

Запослени који ради најмање 6 сати дневно, има право на 30 минута одмора у току радног дана. Ако радни дан траје између 4 и 6 сати, одмор мора трајати најмање 15 минута, док се за рад дужи од 10 сати дневно, одмор повећава на најмање 45 минута. 

Право на коришћење годишњег одмора стиче се после месец дана непрекидног рада кoд истог послодавца. Минимум годишњег одмора је 20 радних дана, а то право не може бити ускраћено ни плаћено, осим у случају престанка радног односа. Дужина годишњег одмора може бити увећана на основу доприноса на раду, услова рада, радног искуства, стручне спреме. Празници који падају током годишњег одмора, не рачунају се у број дана одмора. 

Запослени има право на увећану зараду у следећим ситуацијама:

Рад на празник – најмање 110% основне зараде

Ноћни рад – најмање 26%

Прековремени рад – најмање 26%

Минули рад – за сваку годину рада код послодавца  – најмање 0,4% по години

Запослени има право на плаћено одсуство до 5 радних дана годишње у случају склапања брака, порођаја супруге, теже болести члана уже породице, смрти члана уже породице, и 2 узастопна дана за случај добровољног давања крви.

Закон о безбедности и здрављу на раду ступио је на снагу 2023. Године, али је рок за његову пуну примену, односно усклађивање са новим прописима, био 7. Мај. За послодавце, ово представља нове обавезе, које би требало да донесу већу заштиту на ризичним пословима, кроз тренинге о употреби заштитне опреме и правилно понашање у ризичним ситуацијама, али и обавезне лекарске прегледе о трошку послодавца. 

Предвиђа се и обавеза да, уколико дође до повреда или страдања радника, послодавац организује додатну обуку у тој радној јединици. Донети су и нови правилници који се односе на процену ризика, испитивање опреме и инсталација, али и безбедан рад на висини и вођење евиденције у области безбедности. Уводи се и електронско пријављивање повреда и детаљна евиденција о ризицима. 

Закон доноси и строжије казне за послодавце и директоре, које могу достићи и милион и по динара, ако запослене не осигурају за случај повреда на раду и професионалних болести, ради обезбеђивања накнаде штете. 

На протесту су се окупили представници свих синдикалних централа у србији, студенти и грађани из Београда и читаве Србије. Испред зграде Владе Србије, сви заједно су поручили да хоће да раде, али и да достојанствено живе од свог рада и да желе бољу будућност. 

У име Савеза самосталних синдиката Србије, обратио се потпредседник Већа СССС и председник Самосталног синдиката металаца Србије, Зоран Марковић. Он је рекао да синдикате не треба да занима политика, већ радничка права и бољи живот запослених, „који не желе да раде за минималац, већ да свој рад продају за зараду од које могу нормално да живе“. 

„Наши представници власти се хвале да се смањила незапосленост, а не виде да су подигли глад и сиромаштво“, поручио је Марковић. 

Он је нагласио да поздравља присуство страних инвеститора у Србији, али је рекао да је неправда то што наши радници у тим фабрикама раде за 3 евра по сату, док их у њиховим земљама плаћају по 10 евра. 

„Верујем да је ово данас почетак, да ће ово бити Први мај који ће први пут да појасни представницима власти да морају да доносе законе по мери Србије и људи који живе овде, а не у оних у Европској Унији“, закључио је Марковић.

Рад треба да припада радницима, а не да служи као оружје за уцену, да буде достојанствен, и зато стојимо солидарно са синдикатима и подржавамо њихову иницијативу за изменама Закона о раду и штрајку – поручили су представници студената. 

Скуп је завршен 16- минутном тишином, у част настрадалих грађана у Новом Саду. 

Пре заједничког протеста, Савез самосталних синдиката Србије је традиционалним окупљањем на Тргу Николе Пашића, још једном затражио плате које ће омогућити достојанствен и нормалан живот, и хитне измене радног законодавства. 

„Успели смо да повећамо минималну зараду до висине минималне потрошачке корпе, али то није довољно за достојанствени живот , због чега морамо наставити борбу да сваки радник има зараду која је довољна за просечну потрошачку корпу“, поручио је председник СССС, Љубисав Орбовић. 

Окупљање код Владе Србије показаће јединство и заједништво у борби за већа права и бољи живот свих грађана Србије, закључио је Орбовић.  

Први мај је и стални подсетник да су праведна зарада, сигурни радни услови, здрава радна и животна средина и поштовање права радника још увек снови за многе раднике.

Иако суочени са бројним изазовима, док технологија напредује и друштво се мења, стојимо уз сваког радника и поручујемо: само заједно, доследно и солидарно можемо заштитити права и интересе запослених.

Нека Први мај буде подсетник да борбе које су почеле пре више од века још увек трају.

Јер, радничка права се не поклањају, већ морају да се изборе.
Живео 1. мај – празник рада и солидарности!

Управљање засновано на вештачкој интелигенцији већ сада појачава притисак на 427 милиона радника широм света. Чак 80% великих послодаваца користи АИ за праћење индивидуалне продуктивности радника. Радници се суочавају са изгарањем, повредама и неподношљивим стресом услед непрекидног надзора, нереалних циљева и потпуног изостанка учешћа у одлучивању о начину коришћења технологије.

Од магацина до болница, од достављача на бициклима до лабораторија за податке — радници су под притиском као никада до сада. Увођење нових технологија мора поштовати иста правила као и све друге промене на радном месту: радници имају право да буду консултовани и укључени. Ово основно, демократско право на радном месту осигурава да се вештачка интелигенција користи на начин који ставља безбедност, правичност и достојанство у први план. Радници и њихови синдикати морају имати место за преговарачким столом, за добробит свих.

Увођење нових технологија, као што је вештачка интелигенција, без адекватне консултације са радницима и њиховим синдикатима већ изазива озбиљне проблеме широм света.

На Филипинима, деветнаестогодишњи достављач Јаспер Далман је изгубио живот радећи за дигиталну платформу Фоодпанда. Његов синдикат, РИДЕРС-СЕНТРО, изборио се за признавање права и осигурање након његове смрти, која је указала на смртоносне последице алгоритамске експлоатације са немогућим циљевима продуктивности.

У Турској, модератори садржаја за ТикТок, запослени преко компаније Телус, отпуштени су након што су организовали отпор против нехуманих радних оптерећења управљаних вештачком интелигенцијом и садржаја који изазива трауме.

У САД-у, медицинске сестре које раде преко платформи суочавају се са апликацијама за распоређивање смена којима управља вештачка интелигенција, заобилазећи заштитне мере за раднике и стварајући опасне услове за њих и њихове пацијенте.

МКС захтева пуно укључивање синдиката у осмишљавање и примену технологије засноване на вештачкој интелигенцији на радним местима, и транспарентну технологију која поштује права и безбедност човека.

Такође захтева обавезујућу Конвенцију Међународне организације рада (МОР) о платформском раду како би се заштитили сви радници у дигиталној економији.

Овог 28. априла сећамо се мртвих – и боримо за живе. Технологија треба да ради за нас, а не против нас.

После децембарске и јануарске, када је у Нишу забележен просек од преко 100 000 динара, у фебруару није достигнут шестоцифрени просек, показују подаци Републичког завода за статистику. 

Ипак, ово је највећи просек у пет округа – Нишавском, Пиротском, Пчињском, Топличком и Јабланичком. 

Једино је Општина Медијана поново, према статистици, премашила републички просек, са зарадом од 113 132 динара. 

Затим следи Општина Пантелеј са зарадом од 94 729, Палилула са 91 312, Општина Црвени Крст са 84 998 и на крају Нишка Бања – 81 140.

После Ниша, највећу просечну зараду на југу има Пирот, са забележених 90 208 динара. У Прокупљу, просечна зарада је износила 84 476 динара, а у Лесковцу 82 039 динара. 

Најнижа зарада забележена је у Враљској Бањи – 69 722 динара. 

Највеће зараде поново су забележене у београдским општинама Врачар и Нови Београд – 173 496 динара, односно 165 109 динара. 

Просечна плата у јануару износила је 107 476 динара, док је медијална била 83 000 динара, док су плате код предузетника ниже и од 80 000 динара. Високе плате у јавном сектору отежавају сагледавање стварних економских услова, док специфичност јануарске статистике, због бонуса, додатно нарушава реалност приказа.

„Просечна плата често не осликава реално стање ствари, због екстремних вредности. На пример, ако имамо три особе са платама од 50 000 динара, 60 000 и 200 000 динара, њихова просечна плата је 103 333 динара. Са друге стране, медијална зарада, која приказује тачно 50% плата испод и 50% плата изнад, у овом случају износи 60 000 динара. Дакле, медијална зарада даје реалнији приказ разлике у приходима“, наводи Професор Вељко Мијушковић са Економског Факултета. 

Новинарка из области економије, Радојка Николић такође сматра да просечна плата не може бити потпуно реалан показатељ економског стања у земљи, упркос томе што служи као статистички индикатор. 

„Мало ко прима тачно ту просечну плату коју статистика региструје. Она представља средину разних плата“, објашњава. 

“ У Србији има 2,3 милиона запослених, од којих најмање половина прима плату испод медијалне зараде. Дакле, више од милион људи примили је у јануару мање од 83 000 динара, што значи да нема говора да сви примају ову плату о којој говоримо“, наводи Николић. 

Она каже да су у предузетничком сектору зараде мале, чак мање од медијалне зараде, па је у јануару око 400 000 људи, запослених тамо, примило просечно 80 000 динара. 

„Сталним повећањем плата у јавном сектору прошлих година и месеци, просечна плата у јануару, у јавном сектору, износила је 156 000 динара, што је готово дупло више од плате код предузетника“, каже Николић. 

После програмера, најтраженији су чистачи просторија, са 827 оглашених слободних радних места, затим магационери, са 630. Затим следе радници на утовару и истовару, са 517 радних места, и шивачи, са 488 радних места. 

У врху тражених занимања нашли су се и грађевинци, и то радници за нискоградњу, тесари и зидари. За возаче камиона оглашен је 181 конкурс, а за возаче аутобуса – 161 слободно радно место. 

Међу здравственим радницима, најтраженије су биле медицинске сестре са 61 огласом, затим лекари са 29 и физиотерапеути са 16 понуда за запослење. 

Када се говори о инжењерима, најтраженији су били грађевинске струке, па затим машински. 

Најмање тражене струке у марту су биле – стручњаци за безбедност и здравље на раду, наставници ликовне културе, тужилачки помоћници и интернисти, пошто су за њих била оглашена само по 2 радна места. 

За оглашена 17 472 радна места у марту, 12 234 нуђена су на одређено време, а са евиденције незапослених, од скоро 359 000, посао је добило 11 348.