Гледано по општинама, највећу зараду имали су запослени са територије општине Медијана – 80 155 динара. Следи Пантелеј са 68 269 динара, а затим Палилула, чији мештани су у децембру у просеку имали 66 219 динара. Становници општине Црвени крст зарадили су, у просеку 62 092 динара, а најмању плату имали су запослени у Нишкој бањи – 58 321 динар.
Чак 34 од укупно 35 општина са југа Србије нису достигле републички просек, а једина која га је престигла је нишка Медијана, пишу Јужне вести. Најнижа примања на југу су у Прешеву – 48 311 динара. 

Међу општинама Нишавског округа предњачи Алексинац са 59 890 динара, следи Дољевац са 53 404 динара, па Мерошина, у којој су мештани у децембру, у просеку примили 52 027 динара. Зараде запослених у Сврљигу биле су 51 400 динара, Гаџином Хану 50 786 динара, а у Ражњу 49 766 динара, пишу Нишке вести.

Највеће плате у Србији у децембру имали су запослени у београдским општинама Врачар, Нови Београд и Стари град. На Врачару, децембарска плата је износила 129 257 динара, Новом Београду 124 495, и Старом граду 121 934 динара.

Највише радника ради у грађевинарству, али у последње време их има и у угоститељству и услугама. Највећи разлози за увоз радника из иностранства су ниске зараде које послодавци нуде домаћим радницима, за које наши људи не желе да раде. Радници из Кине, Индије, Вијетнама и других азијских земаља раде и за 300 евра, а послодавцима се то исплати, јер је на тај начин већа њихова зарада, каже саша Торлаковић, председник Синдиката радника у грађевинарству Србије.

Због дефицита на домаћем тржишту, али и због ниских зарада, на пословима где нема довољно српских радника раде странци. Тако нам брзу пругу праве Кинези и Индијци, зграде за војску и полицију Турци и Румуни, Београд на води такође Турци, али и држављани Албаније и Северне Македоније, док фабрику Линг Лонг у Зрењанину праве Вијетнамци. Торлаковић каже да осим на градиштима, све више странаца почиње да ради и у фабрикама страних инвеститора. Процењује да ће следеће делатности које ће привући странце бити транспорт и угоститељство, где их и сада имамо. За решавање прилично хаотичног стања на тржишту рада у Србији, Торлаковић решење види у доследном поштовању српских закона, које сада страни инвеститори и домаћи послодавци крше, али и у повећању минималне цене рада.  

Како су рекли окупљени, њихови проблеми трају 11 година. Они траже сталан посао и једнаке плате за једнако урађен посао, и бољи статус на факултетима и институтима. Поручили су да је срамота за државу која има капацитет али и велики број научних радника, да се овако односи према њима, и затражили увођење једнаких платних разреда за све научнике.

Скоро 60% новозаражених у Нишу чини радно активно становништво, а у односу на пре месец дана, број радника у изолацији је десет пута већи, пишу Јужне вести. У периоду од 17. 12. 2021. године, до 22. 12. 2021. у ковид амбулантама Дома здравља Ниш отворено је боловање код 138 пацијената, код којих је потврђено присуство вируса. Само месец дана касније, од 17. јануара до 22 јануара, број отворених боловања због потврђеног ковида је 1 275, наводе у саопштењу Дома здравља, преносе Јужне вести. У Универзитетском клиничком центру Ниш, заражено је више од 100 запослених.

О броју радника на боловању и како то утиче на пословање, из компаније Леони нису одговорили Јужним вестима, али навели су да се целокупан пораст броја заражених директно рефлектује и на проценат запослених који су тренутно одсутни због ковида. Како наводе, компанија својим запосленим наставља да обезбеђује све неопходне мере заштите и превенције, од обавезног ношења заштитне опреме, коришћење дезинфекционих средстава и увећаног броја аутобуса за превоз запослених.
Подсетимо, Ниш је рекорде у броју новозаражених почео да обара порошле недеље, када је вирус потврђен код више од 600 пацијената, док је ове недеље тај број ишао и до скро 900 новооболелих.

У априлу прошле године, на снагу је ступио нови подзаконски акт, који дефинише изглед свих образаца које лекари издају пацијентима – упута за прегледе, лабораторију, стационарно лечење и слично. Ипак, највише пажње у јавности привукао је део којим је прописан изглед извештаја о превременој спречености за рад, који изабрани лекар издаје пацијенту који је на боловању. У том обрасцу се, између осталог, наводи једино законски разлог као узрок привремене спречености за рад, наглашавају правни стручњаци, преноси портал Бизнис.рс. Постоји читав списак разлога за привремено спречен рад, а на њему су, између осталог, болест или повреда ван рада, професионална болест или повреда на раду, компликације у трудноћи, нега болесног члана уже породице… Према томе, довољно је да изабрани лекар упише који је од наведених законских разлога за привремену спреченост за рад наступио, али не мора да уноси медицинске податке, односно забрањено му је да уписује здравствене податке који представљају посебно осетљиве информације о личности, наводи Бизнис.рс. Дакле, довољно је да упише да постоји болест или компликација у вези са треудноћом, али не сме да наводи која је то болест или компликација, истичу правници. Разлози боловања за послодавца не би требало да буду важни, и не мора да их познаје, али за сваку оцену може да поднесе захтев за проверу (нпр да оцену лекара провери лекарска комисија), ако му је нешто сумњиво или нелогично, али нема право да улази у осетљиве податке о личности, пише Бизнис.рс.

Професионално обољење се у законима најчешће помиње заједно са повредом на раду. Ипак, основна разлика је у томе што је са једне стране последица повреда, која се догодила на радном месту, док је код другог појма реч о обољењу, односно болести, која је настала као последица дуготрајног излагања условима рада. Стручњаци наводе да повреда на раду подразумева повреду насталу услед одређеног догађаја, који је углавном изненадан, док је професионална болест нешто што настаје због трајније изложености одређеним негативним утицајима на послу.

У Србији постоји Парвилник о утвђивању професионалних болести, којим су дефинисане болести, радна места, односно послови на којима се оне појављују и услови под којима се сматрају професионалним. Посебним правилником уређује се рад органа вештачења ПИО Фонда, која утврђује постојање професионалне болести.

Боловање настало као последица повреде на раду или професионалног обољења плаћа се у висини од 100% просечне зараде у последњих 12 месеци. Ипак, у пракси, у Србији се професионалне болести тешко доказују, па подаци показују да у последњих неколико година дешавало да ниједан осигураник није отишао у пензију због професионалног обољења, или је тај број занемарљив. У Немачкој, на пример, тај број се мери хиљадама утврђених повреда на раду и професионалних обољења на годишњем нивоу. У питању су, кажу стручњаци, управо критеријуми за утврђивање професионалног обољења, који су много другачији.

Ковид 19 се не налази на листи професионалних болести у Србији, иако многи сматрају да би то требало. Ипак, стручњаци из правне области сматрају да је проблем управо у строгом утвђивању листе обољења која се могу сматрати професионалним. Наиме, законодавац може уредити ову област флексибилније, нарочито по питању шта се све може квалификовати као професионално обољење.

Осим у Србији, више од 40 сати недељно радило се током лета у Бугарској, Румунији, Грчкој и Поњској, док су на радним местима најмање времена провели Холанђани – 31,2 сата. У Данској, Норвешкој и Немачкој тај број је нешто мало већи од 34 сати у седмици. За земље у окружењу, нема података за 2021. годину, али према последњим, с краја 2020. године, У Црној Гори радна недеља је у просеку трајала 44 часа, а у Северној Македонији 40,7 сати.
У Унији послодаваца кажу да су изненађени овим податком. Објашњавају да се у свуда у свету рачуна само време проведено на раду, док код нас, пауза за ручак улази у статистику. Такође, напомињу да код нас постоји навика да да када неко ради за дневницу, ради 10 сати, што је могло да утиче на ову статистику.

У Савезу самосталних синдиката Србије, међутим сматрају да они годинама говоре да су радници у Србији веома продуктивни, и раде пуно. Са друге стране, ова статистика показује и да су приморани да мимо законских прописа раде дуже, нарочито у грађевинском сектору, друмском саобраћају, трговини, угоститељству, енергетици и путној привреди, само да би зарадили за своје породице.

Најчешћи разлог је, како сами послодавци кажу, лоша финансијска ситуација у предузећима, имајући у виду да је то за њих озбиљан трошак, а у претходној години и криза изазвана епидемијом корона вируса.

Ипак, некада су запослени унапред знали шта им следује крајем године. Многима је то било дефинисано колективним уговором, и мало која фирма није награђивала раднике на овај начин. Данас, та награда је у неким случајевима 20 до 30% више на плату на крају године, док у државним и локалним предузећима бонус није универзално правило, већ најчешће зависи од пословања компаније, или колективног уговора. Исплата 13. плате није обавеза послодавца, по Закону о раду, али се може предвидети управо колективним уговором, који договарају представници синдиката.

Данас, 13. плату дају послодавци из приватног сектора, или мултинационалне компаније, али је то много ређе него што је раније било. Један од проблема послодаваца је и то што неки не знају како би оправдали ту исплату, или не знају како се она порески третира. Стручњаци објашњавају да по садашњем закону постоји одлука којом се може утврдити учешће запосленог у добити која је остварена у пословној години, али је то могуће само ако таква ставка постоји у уговору о раду. Такође, битно је разликовати примања запосленог по основу доприноса пословном успеху, што се сматра бонусом јер зависи од рада запосленог, и примања запосленог по основу учешћа у добити послодавца, која не мора зависити само од рада запосленог.