За одлазак у пензију, неопходно је минимум 15 година радног стажа, а они који испуњавају први услов – године старости, а нису радили пуних 15 година, питају се – да ли је икако могуће „докупити“ радни стаж, да би могли у пензију. Такав пример може бити неко ко испуњава услов за пензију, по годинама старости, али, рецимо, има 14 година радног стажа, а не може да нађе посао како би испунио још једну годину стажа. Са друге стране, постоје и они који су радили дуже од 45 година, иако су знали да им те године неће ући у обрачун пензије.
Према важећем закону о пензијском и инвалидском осигурању, није могуће докупити стаж, односно, једнократном уплатом доприноса, није могуће надоместити стаж до услова за пензију. Овим законом, омогућено је да грађани сами уплаћују доприносе за пензијско и инвалидско осигурање. Сви они, за тај период остварују стаж, који је изједначен са другим основама осигурања. Он се урачунава за стицање пензије и за утврђивање месечног износа пензије, пише Мондо. Доприноси по овом основу се уплаћују месечно, на једну од 13 понуђених основица. Ово плаћање, регулисано је Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање, и обавезно је за сва лица која су укључена у обавезно пензијско и инвалидско осигурање. У случају када осигураник има више од 45 година стажа, уколико је укључен у обавезно пензијско и инвалидско осигурање, има обавезу плаћања доприноса. Такође, за запослене који су у радном односу после навршене 65. године живота, послодавац је у обавези да, као и до тада, уплаћује доприносе за пензијско и инвалидско осигурање.
Систем пензијског и инвалидског осигурања, заснован на текућем финансирању, почива на принципима обавезности, солидарности и узајамности, и не предвиђа могућност повраћаја доприноса. Повраћај доприноса, према важећим прописима, није могућ ни у случају када неко има мање од 15 година стажа, али ни у случају наставка плаћања доприноса за оне који имају стаж дужи од 45 година, а наставе да раде.
