Млади рођени од 1995. до 2000. године, популарно названи „З Генерација“, одрасла је уз напредне технологије, интернет и иновативне апликације, које користе од раног детињства… Да ли старије генерације разумеју ове младе људе, и како се сви заједно уклапају на послу, када се појави јаз у знањима, интересовањима и циљевима?
О генерацији З су протеклом периоду много се истраживало и разговарало у земљама Европске Уније, пре свега у Немачкој. Тамошљи медији објављивали су да је неким компанијама „прекипело“, и да чак одбијају да запосле младе људе, пре свега због тога што су незадовољни њиховом радном етиком. Неки од разлога су недостатак поштовања и страсти према послу, или доношење „листе жеља“ на интервју за посао, у којима, на пример пише да желе да буду слободни 2 дана у недељи, јер иду на јогу. Како наводе послодавци у Немачкој, ова генерација младих слободно време ставља наспрам посла, родитељи су их претерано штитили, па се слично понашају и на послу, имају ограничену концентарцију и издржљивост и тешко успостављају нове контакте. Такође, не показују поштовање и нису довољно посвећени послу, радије би били незапослени него несрећни, а више од половине рекло је да би дали отказ ако би посао ометао њихов приватни живот.
Разговором са младим људима који припадају овој генерацији у Србији, они су се сложили са већином навода младих из Немачке. Навели су да не желе да раде прековремено и викендом, желе да буду цењени и уважени на послу, имају свој глас и не желе да трпе неплаћене радне сате и викање послодавца, а слободно време им јесте приоритет. Сматрају да је доста омаловажавања поштених радника, као што се то дешавало њиховим родитељима, и додају да би пре били незапослени, него нецењени и несрећни на послу.
Млађе генерације дефинитивно мењају мотиве старијих, који су живели да би радили. Генерација З ради да би могла да живи.
