25. септембар обележава се као дан акције за плату за живот, у оквиру глобалног покрета синдиката и организација цивилног друштва, које се залажу за право сваког запосленог на зараду која омогућује достојанствен живот.
Овај дан први пут је глобално обележен прошле године, а Србија се придружила тој акцији.
Савез самосталних синдиката Србије је у јуну 2022. године заједно са УГС Независност, УСС Слога и 18 организација цивилног друштва потписао Декларацију о плати за живот, коју је покренуо Центар за политике еманципације. То је био први корак ка стварању шире коалиције, која ће се залагати за бољи животни стандард радника у Србији.
Декларацијом је указано на проблем да званични параметри, укључујући минималну потрошачку корпу, не представљају довољно добро мерило за достојанствен живот. Међу захтевима је било и увођење категорије – плата за живот – у званичну статистику и Закон о раду, како би се минимална цена рада усклађивала са реалним трошковима живота и потребама запослених и њихових породица.
Плата за живот представља износ зараде који би запосленом и његовој породици требало да омогући подмиривање основних животних потреба. У обрачун се укључују трошкови хране, одеће, становања, јавног превоза, комуналних и телекомуникационих услуга, образовања, здравствене заштите, хигијене, одмора, слободног времена и културе.
Према најновијем обрачуну Центра за политике еманципације, плата за живот у Србији у 2026. години износи 154 740 динара, а обрачун је урађен на основу кретања инфлације током 2025. године. Просечна минимална зарада у овој години износила је 65 000 динара, што је тек 42 одсто од износа потребног за плату за живот.
За синдикат, питање плате за живот отвара и друге теме – колико рад треба да буде плаћен, како се утврђује минимална цена рада и да ли раст продуктивности и економски развој довољно доприносе побољшању животног стандарда запослених.
