75% младих било је на неплаћеној пракси, а 31,6% оних који су имали плаћену, новац није стизао редовно. Преко 60% анкетираних није потписало никакав уговор. У скоро 40% случајева испитаници су имали пуно радно време, до 40 часова недељно, а исти проценат младих навео је да су радили више послова од онога што је наведено у огласу. На питање да ли они који иду на праксу треба да уживају законом загарантована права или да послодавци регулишу то поље, 58,6% испитаника навело је да ту сферу треба регулисати законом. Ипак, велики број испитаника није упознат са Нацртом Закона о радној пракси.
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања започело је процес увођења радних пракси у законодавни систем Републике Србије 2020. године. Тада је оформљена Радна група, а Нацрт је донет крајем 2021. године. Међутим, сам закон није усвојен.
Због свега тога, млади се сусрећу са бројним проблемима, на које обрате пажњу тек када их лично доживе. Збуњује их и то што да би постали део запослених, потребно им је радно искуство, па је додатни мотив одлазак на разне праксе, обуке и семинаре. Пошто је квалитет постојећих пракси врло често под знаком питања, они се опредељују за неплаћене праксе са много радних сати, без икаквог уговора.
