Навео је да Савез још није направио платформу о томе колико ће повећање тражити, и нагласио да се информација о томе очекује крајем следеће недеље. 

„У међувремену ћемо и ми у савету синдиката имати састанке , а разговараћемо и са колегама из УГС Независност, са којима би требало да направимо заједничку платформу. Оно што нас у суштини интересује, то је да повећање минималне зараде  прати повећање свих плата. Прошле године имали смо два повећања минималне зараде, од којих је једно било ванредно и дошло је до велике компресије плата у јавном сектору, тако да не бисмо желели да се то деси и овог пута“, нагласио је Михајловић. 

Додао је да прича о подизању свих плата у јавном сектору мора да буде избалансирана, јер, како је објаснио, што се тиче ранијих најава да ће просечна плата 2027. Достићи 1 400 евра, а минимална 640, није очекивано да ће садашња просечна плата од 1000 евра до следеће године порасти за 40 одсто, али би, како је рекао, минималац могао да износи најављених 640 евра. 

„Зато ћемо овога пута инсистирати да проценат повећања свих зарада прати најмање проценат повећања минималне зараде, како бисмо избегли компресију плата“, рекао је Михајловић. 

То што из Владе Србије још нема наговештаја о износу новог минималца, Михајловић оцењује као добро, јер, како каже, то значи да ће ове године бити стварних преговора о минималцу. 

Закон дозвољава промену термина годишњег одмора, али само због оправданих потреба посла, и уз поштовање прописаног рока. 

Неочекивани проблеми у пословању, хитни пројекти или мањак запослених – отварају питање да ли послодавац има право да промени већ одобрени термин годишњег одмора, и каква права у таквим ситуацијама имају запослени. 

Према одредбама Закона о раду, послодавац може да измени време коришћења годишњег одмора, али само под одређеним условима. Таква одлука може бити донета искључиво ако то захтевају потребе процеса рада. 

Закон прописује и рок – промена мора бити извршена најкасније 5 радних дана пре дана који је одређен као почетак годишњег одмора. 

Подсећамо, на иницијативу репрезентативних синдиката, савет је затраžио да се његовим представницима омогући и физичко присуство на седницама скупштине. У недавном допису генералног секретара Републичког Парламента, то је и потврђено. 

Поред једнократне помоћи за пензионере до 35 000 динара, новчану подршку добиће и грађани који остварују право на социјална давања. 

Министар финансија Синиша Мали изјавио је да су пакетом обухваћене и социјално угрожене категорије грађана, па ће једнократну помоћ од 25 000 динара добити примаоци новчане социјалне помоћи, корисници дечијег додатка и примаоци борачког додатка. Поред тога, борци ће добити и додатну једнократну помоћ од 10 000 динара. 

План исплате је утврђен, како би грађани могли да планирају своје финансије. Према речима министра финансија, исплата једнократне помоћи очекује се почетком септембра, вероватно већ у првој половини, одмах по завршетку неопходних законских процедура. 

„СССС – Дигитална чланска карта“ доноси оно што је члановима најпотребније – важне информације, садржаје, комуникацију и погодности, доступне у сваком тренутку и на једном месту. 

Дигитална чланска карта омогућава члановима да свој синдикални идентитетиrају директно у мобилном телефону – без тражења папирне или пластичне картице и без непотребне администрације. 

Путем апликације чланови могу да прате најновије вести и активности синдиката, важна обавештења и поруке, информације своје гране и синдикалне организације, распоред догађаја и активности, синдикалне групе, дискусије и заједничке теме, поруке и комуникацију са синдикалним представницима и другим члановима…

Апликација је повезана са Форумом савеза самосталних синдиката Србије, доступним на адреси  http//forum.sindikat.rs

Једна од важних предности апликације је преглед погодности намењених члановима Савеза. 

Апликација за Андrоид телефоне може се бесплатно преузети путем Google Play prodavnice

Правила рада, међутим, нису иста за све, јер неке категорије могу слободно да раде и евентуално увећају своју стечену пензију, док други, због непознавања закона, ризикују да остану без месечних примања. 

Старосни пензионери – испуњена старосна граница и године стажа – за њих, ограничења готово и да не постоје. 

Они могу да закључе класичан изговор о раду и заснују радни однос , а могу радити и по уговору о делу, привременим и повременим пословима или уз ауторски уговор, објашњава адвокат Срђан Арбутина. 

Да би поново почели да раде код истог или новог послодавца, старосни пензионери морају да направе паузу од најмање једног дана између дана раскида претходног радног односа, односно одласка у пензију, и дана закључења новог уговора. 

Инвалидски пензионери – најригорознија правила, пошто се ова пензија добија када је особа потпуно неспособна за рад. 

За њих важи забрана уговора о раду, јер би, уколико би били пријављени на обавезно осигурање, ПИО Фонд покренуо поступак, што би могло довести до потпуног обустављања инвалидске пензије

Они могу бити ангажовани искључиво преко уговора о делу , а изузетак важи за професионална војна лица и полицајце, који могу радити после инвалидске пензије, али искључиво у сасвим другој делатности. 

Породична пензија – ова врста пензионера такође може да ради, али под условом да њихова примања не пређу законски дефинисан лимит. Наиме, месечни приход од рада не би смео да пређе износ минималне месечне основице – неопорезиви део личног дохотка који прописује Пореска управа, а који за ову годину износи 51 297 динара. Они такође не могу закључити уговор о раду, већ искључиво могу да раде уз уговор о делу, до поменутог износа. 

Закон омогућава нови обрачун пензије, али је неопходно да буду испуњени одређени услови, а најважнији је да се након пензионисања оствари најмање годину дана стажа осигурања, уз уредно плаћене доприносе. 

Ова могућност посебно је важна за старосне пензионере који желе да наставе радни ангажман и истовремено задрже право на исплату пензије. Доприноси који се уплаћују током тог периода улазе у основ за нови обрачун, што може бити резултат трајно веће пензије. 

Право на поновни обрачун остварује се после наjмање годину дана рада за који су плаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање. Без обзира на то да ли пензионер ради пуно или пола радног времена, најважније је да послодавац редовно уплаћује доприносе ПИО Фонду. 

Старосни пензионери имају највише могућности – могу да заснују радни однос, раде по уговору о делу или ауторском уговору, али и да региструју сoпствену делатност као предузетници, при чему настављају да примају редовну пензију. 

После најмање годину дана радног ангажовања, могу да поднесу захтев за нови обрачун пензије, чиме се отвара могућност за трајно повећање. 

Другачији услови важе за кориснике породичне и инвалидске пензије. 

Код породичне пензије, исплата се, по правилу обуставља ако се корисник запосли или започне самосталну делатност. Изузетак постоји за рад по уговору о делу или ауторском уговору, под условом да месечна зарада не прелази најнижу основицу осигурања запослених. 

Корисници инвалидске пензије могу да раде само по уговору о делу или ауторском уговору. Ако заснују класичан радни однос, исплата инвалидске пензије престаје, а надлежни орган може покренути нову процену радне способности како би утврдио да ли корисник и даље испуњава услове за остваривање тог права. 

Од почетка године, на већини радних места – више од 52 000, примљени су мушкарци. 

Милош Турински из Инфостуда објашњава да је од 2022. године тржиште у условима економске кризе, па су послодавци веома обазриви и запошљавају искључиво неопходне људе. Наводи да нема више масовних запошљавања, да је конкуренција постала већа, и да послодавци запошљавају кадрове који су им заиста неопходни за рад. 

Просечан број пријава за посао на Инфостуду је 77, што значи да се за једну позицију такмичите са још 70-ак конкурената, наводи Турински. 

Анализа Инфостуда показује да је у 2025. години било 14 одсто мање огласа за посао него 2024. а таква ситуација није карактеристична само за Србију, него и за целу Европу. 

Стручњаци објашњавају да је разлог вештачка интелигенција, али и геополитичке неизвесности, па се приватни сектор „понаша потпуно предузетнички и гледа да са што мање људи одради посао, док, са друге стране, Европска Унија успорава привредну продуктивност – фирме имају мање посла, мање профита и мање запошљавају“, наводи економиста Владимир Васић. 

Недовољна информисаност радника, сложени односи између послодаваца и подизвођача, рад на црно али и изостанак социјалног дијалога, неки су од проблема са којима се запослени суочавају. 

Сваки послодавац дужан је да свом запосленом обезбеди безбедне услове рада, а радници имају право да буду упознати са ризицима, и одбију рад уколико им прети опасност као и да пријаве сваку неправилност без страха од последица. 

Председник Савеза самосталних синдиката Београда, Драган Тодоровић наводи да није могуће све послодавце посматрати на исти начин. У једном броју компанија, како наводи, прописи се стриктно примењују, и у њима нема много повреда и несрећа. Ипак, постоји и друга врста компанија где је ситуација забрињавајућа, па је профит испред људског живота, наводи Тодоровић. „То је посебно евидентно у грађевинарству, једном од најризичнијих сектора где има и највише несрећа“, каже Тодоровић. 

Наводи да нема више великих домаћих компанија које се баве грађевинарством, већ мали број већих и много малих фирми које су подизвођачи, па се у таквом ланцу, како каже, губи одговорност, односно не зна се ко је одговоран ако до повреде дође. 

У Унији послодаваца кажу да је још један проблем недостатак квалификованих радника у многим областима, па њихово незнање и ванредно стицање квалификација, представља проблем и њима, али и послодавцима. 

Када дође до незгоде, закон јасно прописује обавезе послодавца – дужан је да повреду пријави надлежним органима, омогући запосленом лечење и сарађује са инспекцијом рада. Ипак, у пракси се дешава да поједини послодавци покушавају да избегну ову процедуру, посебно када запослени раде без пријаве.