Циљ скупа је да се, у духу социјалног дијалога, отвори суштинско питање о зарадама у Србији, али и обезбеђивања услова за достојанствени рад. Посебна пажња биће посвећена зарадама у јавном сектору, с обзиром на то да актуелни преговори са надлежним институцијама – нису дали резултате, док запослени са правом очекују јасне сигнале о повећању плата. Такође, очекиване одлуке у вези са минималном зарадом имају директан утицај на укупан ниво зарада, због чега синдикат сматра да је неопходно отворити јасан, аргументован и одговоран разговор о правцу даље политике зарада. 

На округлом столу, биће представљене анализе кретања зарада, размотрени изазови у преговорима, као и могући правци будуће политике зарада у циљу унапређења животног стандарда запослених. 

Догађај је заказан за петак, 15. Мај, у просторијама Савеза самосталних синдиката Србије, на Тргу Николе Пашића 5, од 11 сати. 

Њихов број се из године у годину повећава, па је чак двоструко већи него код мушкараца у тим годинама, а добар број има и факултетску диплому, па их послодавци посматрају као – превише квалификоване кадрове. 

Бивша повереница за равноправност, Бранкица Јанковић каже да се велике кризе, и глобалне и локалне, увек неповољно одражавају на положај жена, јер је вишевековни патријархат, данас ојачан новим формама учинио своје, тако да та неписана правила отежавају живот женама а нарочито положај на тржишту рада.

„Када се томе додају године живота, добијете дискриминацију жена старијих од 50 година. Тешко ће наћи посао, лако изгубити, јер су услови на тржишту рада у нео либералном капитализму такви да ћете тешко наилазити на подршку – напротив. Немилосрдност је одлика данашњег света у коме су профит и економија испред људи и увек се питам чему сав овај развој ако није на добробит људи“, каже Јанковић.

Додаје да се све може променити ако има воље и борбе, као и ако радници схвате да им садашњи ниво људских и радних права нико не гарантује, већ да се морају чувати, штитити и унапређивати и у том смислу – синдикати морају бити свесни своје улоге, закључује Јанковић.

Статистика републичког завода за статистику показује да су мушкарци у 2025. години у просеку зарађивали 116 594 динара, док је тај износ за жене био – 101 623 динара. 

Гледано по старосним групама, а најмања разлика у заради међу половима је међу старијима од 65 година, и она износи свега 189 динара. Релативно мала разлика је и у доби од 60 до 64 године – просек за мушкарце је 103 132 динара, а за жене 100 937 динара. 

Та разлика, највећа је у годинама које се сматрају најпродуктивнијим за живот, односно у периоду од 30 до 44 године, где мушкарци зарађују за чак четвртину више. 

Најизраженији је распон од 35 до 39 година, у којем жене зарађују 105 071 динар, а мушкарци, у просеку – 129 518 динара. 

Као разлог за настајање јаза  наводи се то што се мушкарци чешће налазе на извршним позицијама. Међутим – податак да су разлике у зарадама појављују већ у доби од 15 до 19 година, када и нема разлике у квалификацијама и хијерархији запослених – показује да постоје и други разлози, пише Biznis.rs. Мушкарци чак и у том периоду зарађују око 5 000 динара више у односу на жене – 73 752 динара – наспрам 68 543 динара, колико су у просеку примиле младе жене. 

Светска банка недавно је, први пут, објавила студију која је рангирала државе по томе – колико су осигурале сва законска права неопходна за пуно економско учешће жена. На тој листи – Србија је рангирана као једна од последњих 6 земаља Европе. 

Ипак, последњих година зараде у јавном сектору, у поређењу са приватним – губе темпо, па су тренутно веће за само 5 одсто од републичког просека.

Када се погледају подаци из 2017. године, просечна зарада у Србији износила је 47 893 динара, док је у јавним предузећима била – 58 328 динара, што је више за скоро 22 одсто. 

Однос на крају 2025. године је много другачији – просечна зарада износила је 109 462 динара, а у јавном сектору, она је износила 115 297динара, што је 5,3 одсто више. 

Разлика између просечних зарада и плата у јавном сектору била је још већа пре 8 година, па је износила 41 одсто, а у прошлој години, та разлика се смањила на свега 13 одсто. 

У 2024. години, просечна зарада била је 98 143 динара, док је у јавним државним предузећима износила 111 206 динара – односно 14,5 одсто више. 

Просечне зараде за 8 година порасле за скоро 130 одсто, док је у сектору јавних предузећа та бројка на око 100 процената, а зараде у јавним државним предузећима за тај период порасле су за непуних 85 процената. 

Стручњаци кажу да је оваква ситуација „добра и одржива“, и да је потпуни преокрет у односу на прву деценију овог миленијума, када је било најпожељније радити у јавном сектору, а сада то – више није. Са друге стране, приватни сектор је забележио још једну квалитетну промену – уз бржи пораст плата бележио се и раст запослености, каже уредник Макроекономских анализа и трендова Иван Николић. 

Председник Савеза самосталних синдиката Србије, Зоран Михајловић каже да смо крајем прошле и почетком ове године имали проблем у сектору војне индустрије. „Могућност је да ће и ту доћи до отпуштања радника. И у Железницама Србије постоји један део вишка радника који ће се вероватно наћи на тржишту рада“, наводи председник СССС. 

Ситуација није сјајна ни у јавном сектору, упозоравају синдикати. Запослени у државним органима и јединицама локалне самоуправе преговарају са послодавцем о новом колективном уговору, траже топли оброк, регрес и веће плате. 

„Велики број запослених у јединицама локалне самоуправе прима минималну зараду. Проценат је – веровали или не – неких 38 одсто“, наводи Слађан Бобић из Синдиката Управе Србије.

Синдикати се надају да ће после разговора са министарком државне управе – можда бити боље, јер је, како наводе – показала разумевање. 

„Вероватно ћемо због нагомиланих проблема бити принуђени у неком наредном периоду да будемо можда и на улици“, рекао је председник СССС, Зоран Михајловић.

Затварање фабрика, али и миграције радника ка северу земље, за последицу имају све мањи број запослених на југу Србије. У Србији, за последњих годину дана, број запослених је смањен за нешто више од 9 000, па се може закључити да се те бројке највише односе на југ и исток  Србије, док у Београду – број запослених – расте. 

У првом кварталу 2025. године, на југу и истоку било је скоро 387 000 регистрованих запослених, у истом периоду ове године – та бројка је скоро 379 000. Када се упореде подаци из 2024. године, број запослених у овом региону је за око 13 000 мањи него пре две године. 

У односу на последњи квартал 2025. године, број запослених у јужној и источној Србији је смањен за скоро 3 300 запослених.  

СССС је позвао Владу Србије и послодавце да одговоре на позиве на дијалог и преговоре око решавања нагомиланих проблема, побољшањем материјалног и социјалног положаја запослених, спашавањем радних места и очувањем привреде у држави. 

У првомајском прогласу наводи се да је овај дан прилика за преиспитивање достигнућа радничких права и препознавање изазова са којима се радници суочавају, али и да савез остаје истрајан да се свим легалним средствима синдикалне борбе бори за достојанствене услове рада, сигурност на послу и праведну накнаду, а не поклоњене привилегије. 

„Само заједно и јединствено ћемо успети да се изборимо за праведнију Србију и будућност свих нас. Боримо се да млади остану овде, а не да одлазе у иностранство, и да сви буду задовољни платама“, рекао је, обраћајући се окупљенима на скупу, председник СССС, Зоран Михајловић.  

„Желим вам да у наредном периоду будемо још јединственији и јачи, да нашу борбеност подигнемо на виши ниво, а, ако треба, будемо врло брзо на улици, где ћемо наставити да се боримо за бољу будућност Србије“, закључио је Михајловић. 

Слађан Бобић, секретар Већа СССС поручио је да се „данас боримо за живот у којем рад значи сигурност, поштовање и нормалан живот за раднике и све грађане Србије. Не обележавамо данас само оно што је било, већ се боримо за оно што долази“, навео је Бобић. 

„Радничка права нису милостиња и поклон, већ резултат храбрости да се не ћути када је тешко, већ да се гласно и јасно каже – доста“, поручио је окупљенима на Тргу Николе Пашића Зоран Марковић, потпредседник Већа СССС, Зоран Марковић. 

„Заједничким снагама наставимо борбу, свесни да глас појединца може бити занемарен, али да се снага колектива не може игнорисати“, навео је Марковић. 

Залагањем да се глас радника гласно и јасно чује на тај дан, Савез самосталних синдиката Србије настоји да наша земља остане верна традицији и поштовању истинских стваралаца друштвеног богатства. 

Некада обележаван великим радничким манифестацијама и државним прославама, Међународни празник рада данас је циљано сведен на обичан слободан дан за одмор и разоноду у природи. Поједине велике компаније иду још даље у настојању да деградирају празник радника, захтевајући да буде обичан радни дан. 

Први мај није само дан за одмор, већ прилика за активизам, подизање свести и упозорење социјалним партнерима, Влади и послодавцима да су праведна зарада, сигурни услови рада и достојанствен живот још увек далекосежнији циљеви за многе раднике. 

Овај дан је прилика за преиспитивање достигнућа радничких права и препознавање изазова са којима се радници суочавају у временима нових технологија и вештачке интелигенције. Технолошки напредак мења друштво, а потреба за заштитом радничких права остаје стална. 

Позивамо Владу Републике Србије, као највећег послодавца и Унију послодаваца Србије, да одговоре на наше позиве на дијалог, на преговоре који би резултирали решавањем нагомиланих проблема, побољшањем материјалног  и социјалног положаја запослених, спашавањем радних места и очувањем привредне активности у земљи. 

Очекујући истински социјални дијалог, Савез самосталних синдиката Србије остаје истрајан и свим легалним средствима синдикалне борбе ће се борити за достојанствене услове рада, сигурност на послу, праведну наканду, а не поклоњене привилегије. Не прихватамо социјалне монологе, претње, застрашивања и уцене. 

Бројни су изазови пред нама. Стојимо уз све раднике са којима, удружени и у солидарности, остајемо фронт заштите свих запослених. 

„Живео 1. Мај – Празник рада и солидарности“