Колико пута смо чули за право на плаћено одсуство. Сваки запослени има право на одсуство уз накнаду зараде у укупном трајању до 5 дана, у одређеним ситуацијама. Они који раде у јавном сектору то вероватно знају, али радници у приватним предузећима, то право ређе користе.
Право на плаћено одсуство регулисано је чланом 77 Закона о раду – запослени има право на одсуство са рада уз накнаду зараде, у укупном трајању до 5 радних дана у току календарске године, у случају склапања брака, порођаја супруге, теже болести члана уже породице и у другим случајевима утврђеним општим актом и уговором о раду. Закон дефинише да се ради о одсуству од 5 радних дана, али трајање плаћеног одсуства утврђује се општим актом и уговором о раду. У овим случајевима, послодавац запосленом мора да обезбеди плаћено одсуство, а трајање може да буде и краће од 5 дана, што је послодавцу допуштено.
Запослени има право на плаћено одсуство и у следећим ситуацијама
- 5 радних дана због смрти члана уже породице
- 2 узастопна радна дана за свако добровољно давање крви
У пракси, послодавци обезбеђују плаћено одсуство и у другим ситуацијама, а најчешћи случајеви су склапање брака детета, порођај члана уже породице, усвајање детета, селидба, отклањање штетних последица у домаћинству због елементарних непогода, учешће у културним и спортским приредбама, синдикалним сусретима, полазак детета у први разред, стручно усавршавање…
Уколико се деси да се дани за плаћено одсуство поклапају са коришћењем годишњег одмора, он се прекида за онолико времена колико траје плаћено одсуство. Годишњи одмор се затим продужава за онолико дана колико је трајало плаћено одсуство. Код боловања је ситуација другачија – ако се дани поклопе, не долази до прекида боловања да би се користило плаћено одсуство.
