Запослени у Србији током боловања примају 65% од пуне зараде. Постоје, међутим, случајеви када радник, по Закону о здравственом осигурању, има право на 100 одсто износа на накнаду за боловање, што су новине из Закона од априла 2023. године.
Професионалне болести и повреде на раду, болест или компликација у вези са одржавањем трудноће, добровољно давање органа, ћелија и ткива и нега болесног, повређеног члана уже породице до навршених 18 година, случајеви су које закон препознаје као критеријум да запослени има право на пуну плату током боловања.
Под професионалним обољењем подразумева се болест настала услед дуже изложености штетностима насталим на радном месту. Послодавац је дужан да такво обољење пријави инспекцији рада, а целокупан терет таквог боловања иде на његов терет. Управо због тога, врло често се дешава да послодавци не пријављују повреде на раду, па мора да реагује инспекција.
Трудничко боловање је право које има свака запослена жена, а гинеколог би требало да установи да јој је потребно мировање због ризичне трудноће. Првих 60 дана боловања утврђује изабрани гинеколог, а за период преко тога, трудница се упућује на лекарску комисију.
У случају добровољног давања органа, ћелија и ткива, изузев добровољног давања крви, накнада зараде обезбеђује се из средстава обавезног здравственог осигурања. Првих 60 дана, боловање утврђује изабрани лекар, а након тога, лекарска комисија Републичког Фонда здравственог осигурања.
Од априла 2019. Године, новина која је уведена изменама Закона односи се на дужину трајања неге члана породице, односно детета, које је тешко болесно. У овом случају, боловање може да траје до излечења, а најдуже до његове 18. Године. На овај начин, родитељи деце оболеле од рака изборили су се да примају пуну зарад док су на боловању због неге детета. Одрасли онколошки пацијенти, накнаду од 100 одсто примају само у првих месец дана, док су им после тога, накнаде мање за 35 процената.
