Представници Министарства финансија предложили су на преговорима око повећања минималне зараде за 2023. годину да држава повећа неопорезиви износ зараде са 19 300 на 21 712 динара, или за 12,5%. На тај начин, држава би, уместо послодавца, преузела терет додатних издатака, саопштено је после другог састанка на коме учествују представници Владе Србије, синдиката и Уније послодаваца. Такође, понуђено је и смањење доприноса за здравствено осигурање, али није саопштен конкретан износ.
Потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, и члан преговарачког тима Зоран Марковић рекао је да синдикати не прихватају предложено повећање минималне зараде од 14%, на око 40 000 динара, коју је предложила држава, и по којој би радни сат са 201,22 динара, био повећан на 229,36 динара. Он је навео да је у мају покренута иницијатива да се минимална зарада коригује према минималној потрошачкој корпи, када је она коштала 43 695 динара, а да се у децембру преговара за 2023. годину и да се тада изједначи са минималном потрошачком корпом. Додао је да је то, према договору из 2018. године, требало да се прошле године, али се одустало због пандемије.
Послодавци, према речима представника Уније послодаваца Србије, Небојше Атанацковића пристају на предлог државе о повећању минималца за 14 одсто, на око 40 000 динара, под условом да се тај трошак компензира, односно да се држава одрекне дела прихода од пореза и доприноса.
Радна група ће одржати још један састанак, а коначна одлука биће донета на Социјално-економском савету. У случају непостизања договора, коначну реч даје држава, до 15. септембра.
