Повећање плата у јавном сектору за 2027. годину требало би да буде двоцифрено, а иако синдикати још нису изнели своје захтеве, у круговима две највеће синдикалне централе преовладавају ставови да, после два повећања минималца, у октобру прошле и јануару ове године, раст плата мора да буде већи, како би се спречило приближавање осталих зарада минималцу.
Пред овогодишње преговоре о минималној заради, синдикати су све више почели да указују на појаву компресија плата, што значи да минимална зарада расте више од осталих плата запослених у јавном сектору, док је све више оних који раде за државу – управо прима минималац.
Једини начин да се компресија спречи је да се повећање минималне цене рада линерано пренесе на све остале запослене, што последњих година – није био случај.
Док је минимална зарада прво у октобру повећана за 9,4 одсто, а у јануару за још 10,1 одсто, за то време, запослени у јавној управи добили су повећање од 5,1 одсто, док је, према наводима Министарства финансија, кумулативни раст плата у просвети у 2025. и 2026. години износио 28,6 одсто, а у здравству 19,2 одсто због ванредних усклађивања у претходној години.
Председник Синдиката управе Србије Слађан Бобић каже да је предлог на нивоу овог синдиката да се плате повећају за 15, 9 одсто. Реч је о запосленима у локалној самоуправи, државним органима и установама обавезног социјалног осигурања, којих има – око 150 000.
Он наводи да је то, за сада, предлог према Влади Србије, и да су очекивања у синдикату да преговори почну. Предложени износ је потреба да се плате у овом сектору ускладе са растом минималне зараде, која је, у кумулативном износу, повећана за 20,5 одсто, док је управа добила повећање од 5,1 одсто.
„Оно што ми очекујемо је да разговарамо. Ми смо дали предлог увећања основице, а уколико не буде прихваћен наш предлог, онда ћемо тражити да разговарамо о кориговању кроз коефицијенте, јер је то оно што нам кроз колективне уговоре и припада – да се до повећања од 15,9 одсто дође кроз повећање коефицијената“, рекао је Бобић.
Он наводи да су плате у секторима које покрива овај синдикат шаренолике, а да су најниже у јединицама локалне самоуправе, где тренутно 38 одсто запослених прима минималну зараду.
На плату од 90 000 динара, предложено повећање донело би додатних 13 000 до 14 000 динара.
Предложено повећање од 15,9 одсто од јануара следеће године, иако се чини велико, неће исправити неравнотежу која ће настати новим повећањем минималне зараде, која ће следеће године, како сада ствари стоје, највероватније бити 9,2 одсто.
