Куповна моћ просечне и минималне потрошачке корпе за фебруар ове године, била је мања од августовске, објавило је Министарство унутрашње и спољне трговине. За покриће просечне потрошачке корпе, било је потребно 1,16 просечних зарада, а за минималну корпу – 0,60 просечне зараде.
Куповну моћ изнад републичког просека, посматрано по градовим у Србији, у фебруару су имали само Београд, Крагујевац, Ниш и Нови Сад, саопштило је Министарство. У осталим градовима који се статистички прате, просечна нето плата покривала је минималну потрошачку корпу, али није била довољна за просечну потрошачку корпу.
Како се наводи у званичним подацима, потребно радно време за куповину литра уља, чија је цена 162 динара, је 16 минута. За килограм шећера од 115 динара, требало би да радимо 11 минута, док за месо, на послу морамо да будемо један сат и 10 минута. Јаја ће нам узети 2 минута по комаду, док ћемо за машину за веш радити – 6 дана и 7 сати. За телевизор, који кошта 21 353 динара, радићемо 4 дана, а за шкоду фабију, морамо да радимо годину и десет месеци, показује статистика.
Иначе, у фебруару 2024. године било је 19 радних дана, односно 152 радна сата, па је, полазећи од просечне нето зараде од 94 125 динара, сатница износила 619,24 динара.