Многи запослени се често питају – како се обрачунава накнада зараде на боловању, и од чега зависи висина исплате када смо болесни.
Недоумице се најчешће јављају око процента исплате, трајања боловања, а за послодавце – ко сноси трошкове, они или Фонд за здравствено осигурање. Највише забуне се стварају правила која нису иста у свим случајевима – другачија су код повреде на раду и болести или неге детета.
Обрачун се узима из претходних 12 месеци, а проценат исплате зависи од разлога боловања, објашњавају стручњаци.
Ако је привремена спреченост за рад настала због одржавања трудноће, професионалне болести или повреде на раду, запослени прима 100 одсто просечне зараде. Исто важи и за случајеве када је запослени давалац органа или када је одсутан због неге детета до 18 година код тежих обољења. У случају болести или повреде ван рада, али и одсуства ради неге детета старијег од 3 године или члана породице, проценат исплате накнаде је 65.
Накнада зараде, међутим, не може бити нижа од минималне зараде, што Закон јасно прописује. Ако је запослени за претходних 12 месеци имао просек мањи од минималне зараде у месецу за који се обрачунава боловање, послодавац је у обавези да исплати накнаду у висини минималне зараде. На тај начин се обезбеђује да запослени током боловања никада не прими накнаду мању од законског минимума, објашњавају стручњаци.
Првих 30 дана, трошкове боловања сноси послодавац, а дужа одсуства прелазе на терет обавезног здравственог осигурања.
Другачије је, међутим када је у питању професионална болест или повреда на раду, када је послодавац у обавези да накнаду исплаћује од првог дана, и за цео период боловања.
