Маратонска боловања у Србији некада су била чешћа, а последњих година ситуација се, ипак, променила. На раднике који често одсуствују са посла послодавци не гледају благонаклоно, а и зарада се умањује за 35%.
Ипак, и данас има маратонских боловања, од којих је најдуже у Србији, које је окончано, трајало 9 и по година. Један радник још увек је на боловању, које је почело 2012. године.
У Републичком Фонду за здравствено осигурање за Euronews Srbija кажу да нема злоупотреба, и да су сви који су одсутни са посла заиста и болесни. Подаци показују да је прошле године на боловању дужем од месец дана било 35 000 радника више него 2019. док је тај број за око 14 000 већи у односу на 2020. годину.
Најчешће дијагнозе због којих су запослени на боловању дужем од 30 дана су повреде, болести мишићно-коштаног система, тумори, болести система крвотока и душевни поремећаји. У РФЗО-у наводе да епидемија короне није довела до промене најчешћих дијагноза, иако је број радника који су били на боловању дужем од месец дана повећан.
Према подацима Фонда, најдуже боловање у Србији у периоду од 2007. године до 2022. године трајало је 113 месеци, односно 9 и по година, а дијагноза је била хронична мијелоидна леукемија. Најдуже боловање које још траје, почело је 2012. године. На боловању које траје годину дана тренутно је 16 осигураника, а сва која трају дуже су најчешће због малигних болести, кажу у РФЗО-у.
У Фонду напомињу да проверу боловања може да захтева послодавац или РФЗО, да се проверава до 5% боловања, и да у поступку контроле нису откривене злоупотребе.
