Просечна и минимална плата у Србији су међу најнижима у Европи, док су цене хране међу највишим. Минимална зарада тренутно покрива тек једну трећину реалних трошкове, речено је на конференцији посвећеној прогресивном опорезивању зарада под називом „Могућности увођења прогресивног опорезивања зарада“ Центра за политичке еманципације.
Према подацима за октобар 2022. године, свега 12,3% укупно запослених у Србији прима плату која је већа од 110 000 динара, констатује се у публикацији на ову тему. Иако тај број благо расте, број људи са ниским зарадама остаје огроман. То значи да би, уколико желимо да већи број људи са ниским примањима ослободимо пореског оптерећења, и омогућимо осетнији раст љихових плата, морали бисмо или да више оптеретимо оне са високим зарадама, којих нема много, или да ускратимо државни буџет дела прихода, појаснили су аутори публикације.
Констатује се да су дубоко узнемирујући подаци да се минимална зарада у Србији, коју, према званичним подацима, прима 250 000 људи, налази испод прага сиромаштва за трочлану породицу, и да су просечна и медијална зарада у Србији међу најнижима у Европи.
Све зараде које су ниже од 67% просечне бруто зараде су ниске, констатовано је на скупу, а степенасти модел опорезивања, по којем би неки били ослобођени, а неки порези били повећани, омогућио би одређену врсту прерасподеле и дохотка, поручено је са скупа.
Србија је четврта или пета отпозади када је реч о улагању у запослене, а иза нас су само Бугарска, Молдавија и Румунија, упозоравају стручњаци.
