Дугогодишњи проблем у Србији је мали број ученика који се уписују у трогодишње школе, односна на занате. Нико неће да упрља руке – сви би у гимназије и да после раде у канцеларији – овако отприлике изгледа слика нашег средњег образовања када се укрсте подаци о интересовању матураната, скоро сваке године.
За смерове у области машинство и обрада метала, геологија, рударство и металургија, пољопривреда, производња и прерада хране, текстилство и кожарство, влада најмање интересовање. Ђаци не желе ни у месаре, пекаре, столаре, обућаре ни цвећаре. У Форуму средњих стручних школа истичу да да се занати у Србији гасе, и да је већ годинама проблем веома мали број ученика који се уписују у трогодишње школе. Уписна политика ове школске године донела је забрињавајуће податке, па се поставља пирање целој бранши да ли се на овај начин укида грађевински смер, и то у тренутку када се у нашој земљи гради као никада до сад, па ћемо у наредном периоду увозити радну снагу овог профила из земаља трећег света, попут Индије, Пакистана или Филипина, наглашавају у Форуму средљих стручних школа.
Према подацима Министарства просвете, трогодишње школе уписује око 15% ђака, гимназију скоро 30, а четворогодишње средње нешто мање од 60% деце.
