Готово 95 одсто сезонских радника у пољопривреди, до 2019. године радило је „на црно“.
Основни разлог за увођење обавезе пријављивања сезонских радника био је управо да се смањи обим рада „на црно“, и поједностави процедура за послодавце, објашњавају у Наледу, организацији која је иницирала увођење електронског система пријаве за поједине послове.
Резултати њиховог истраживања показивали су да је послодавцима раније за пријаву једног сезонског радника било потребно око 5 сати месечно, чак и када је радник био ангажован само на један дан. Због сложене процедуре, чак 95 одсто сезонских радника у пољопривреди било је без здравственог и пензијског осигурања, али и осигурања у случају повреде на раду.
Увођењењем електронског система за пријаву сезонских радника 2019. године, тај процес сведен је на свега неколико минута. Послодавци сада могу брзо и једноставно да пријаве радника, а износ пореза и доприноса који се плаћа по дану ангажовања унапред је познат.
Резултати реформе показали су да је овакав приступ успешан, оцењују у Наледу, пошто је, током 6 година рада портала, укупно регистровано више од 100 000 радника на пословима у пољопривреди. У просеку се пријави око 30 000 сезонских радника, са највећим бројем ангажовања током јуна, јула и августа.
