У фабрикама страних инвеститора на југу Србије многи радници остају без посла, уз образложење да тренутно нема потребе за радном снагом. Док се у јавности помињу бројке од по неколико стотина отказа, из неких фабрика потврђују да отпуштају раднике због смањеног обима посла, а из неких тврде да одлуке доносе „на индивидуалној бази“.
Иако неки тврде да „откази пљуште“, заправо се не продужавају уговори запосленима на одређено време.
У Јури у Лесковцу не продужавају уговоре, и то се дешава у последња два месеца, а слична је ситуација и у Јури у Нишу, уз образложење да тренутно нема посла и потребе за радном снагом, наводи Предраг Стојановић из Самосталног синдиката металаца.
Годинама уназад, у Аптиву у Лесковцу постоји пракса непродужавања уговора онима који нису запослени за стално, али многи радници и сами дају отказе, незадовољни условима рада, каже марко Тодоровић из Самосталног синдиката у тој фабрици. На непродужавање уговора жале се и радници Леонија у Нишу и Прокупљу, Џонсона у Нишу, али и Елрада и Грунера у Власотинцу.
Из Грунера у Власотинцу потврђују да су отпустили одређени број радника, али не прецизирају колико. наводе да је то због добробити компаније и запослених који остају, али и усклађивања броја запослених са потребама купаца. Из Елрада наводе да су у првој половини прошле године отпустили 40 радника због пада броја поруџбина купаца, и да су приморани да број смање за још 25 јер показатељи пословања нису на том нивоу да могу да имају толико радника.
Из Леонија наводе да имају отворене позиције у различитим секторима и да раднике и запошљавају, а да непродужетак уговора може да се деси из бројних разлога, а не због вишка запослених. Наводе да такве одлуке доносе на индивидуалној бази, и да оне зависе од различитих фактора, укљућујући испуњење уговорних обавеза, евалуације перформанси и усклађеност са организационим циљевима.
