Која су моја права? Ово питање врло често се чује у данашње време, када је борба за свако радно место и егзистенцију постала наша свакодневица, па послодавци често користе незнање запослених да би избегли законске обавезе.
Због тога, синдикати апелују да би сваки радник требало да се упозна са Законом о раду, како би себи помогао да заштити своја права и достојанство.
Према Закону о раду, пуно радно време износи 40 сати недељно.
Општим актом послодавца, може бити утврђено и краће радно време, али не мање од 36 сати недељно. Сваки ангажман испод пуног радног времена сматра се непуним радним временом.
Прековременим радом се сматра све преко 40 сати недељно, и то се може захтевати само у изузетним ситуацијама – виша сила, нагло повећање обима посла или други хитни случајеви. Заполсени не може прековремено радити више од 8 сати недељно, а укупан рад, уз редован, не сме бити дужи од 12 сати дневно.
Запослени који ради најмање 6 сати дневно, има право на 30 минута одмора у току радног дана. Ако радни дан траје између 4 и 6 сати, одмор мора трајати најмање 15 минута, док се за рад дужи од 10 сати дневно, одмор повећава на најмање 45 минута.
Право на коришћење годишњег одмора стиче се после месец дана непрекидног рада кoд истог послодавца. Минимум годишњег одмора је 20 радних дана, а то право не може бити ускраћено ни плаћено, осим у случају престанка радног односа. Дужина годишњег одмора може бити увећана на основу доприноса на раду, услова рада, радног искуства, стручне спреме. Празници који падају током годишњег одмора, не рачунају се у број дана одмора.
Запослени има право на увећану зараду у следећим ситуацијама:
Рад на празник – најмање 110% основне зараде
Ноћни рад – најмање 26%
Прековремени рад – најмање 26%
Минули рад – за сваку годину рада код послодавца – најмање 0,4% по години
Запослени има право на плаћено одсуство до 5 радних дана годишње у случају склапања брака, порођаја супруге, теже болести члана уже породице, смрти члана уже породице, и 2 узастопна дана за случај добровољног давања крви.
