Скоро четвртина запослених у Србији ради више од 45 сати недељно, показали су подаци Евростата за други квартал 2025. године. У великом броју фирми, радници често остају на послу ван свог радног времена, како би завршили послове, а због повећаног обима посла или кризних ситуација. Поставља се питање – када је прековремени рад законски регулисан, а када представља злоупотребу права радника?
Свако дуже остајање на послу, преко 8 сати дневно или више од 40 сати недељно, представља прековремени рад, и то би, према речима правника, требало да буде пракса само у посебним ситуацијама.
Сваки прековремени рад је регулисан уговором и дозвољен је када је повећан обим посла, јер се тада сврстава у неопходан, као и услед ванредних околности, као што су кварови, технички проблем или нешто друго што може да доведе до озбиљне материјалне штете.
Међутим, границе прековременог рада су јасно дефинисане, па може да подразумева рад од највише 12 сати дневно или 8 сати недељно.
Сваки сат прековременог рада мора бити посебно плаћен, али, иако је законски регулисан, често долази до злоупотребе прековременог рада, па најчешће није плаћен адекватно.
Послодавац је дужан да води дневну евиденцију о прековременим сатима, а за непоштовање су предвиђене и казне, које могу да буду до 300 000 динара.
Закон о раду забрањује послодавцу да одређеним категоријама запослених наложи прековремени рад – и то за оне који обављају нарочито тешке, напорне и за здравље штетне послове, млађима од 18 година, али и запосленима за време трудноће али и родитељима детета до 3 године старости.
