Речник синдикалних појмова
Самостално, нестраначко, удружење радника у које они ступају добровољно ради остваривања права на боље услове рада и већу зараду.
Синдикална организација самосталног синдиката је основни облик организовања чланова. Организује се код послодавца. Према члану 215 Закона о раду ова организација може да се оснује у складу са општим актом синдиката конкретне синдикалне организације.
Овим актом уређује се најмањи број запослених који могу да оснују синдикат, приступање запослених синдикату, њихове обавезе као и обавезе синдиката према послодавцу и обавеза послодавца да омогући рад синдиката.
Јединствена синдикална организација формира се на нивоу сложених пословних система, коју чине синдикалне организације тих система (ЈСО ЕИ Ниш и ЈСО МИН Холдинг АД Ниш)
ПРАВИЛНИК О УПИСУ СИНДИКАТА У РЕГИСТАР уређује начин уписа и потребну документацију за упис синдиката у Регистар који се налази при Министарству надлежном за рад као и брисање из Регистра.
Лице које подноси Захтев за упис и које представља синдикат на свим битним пољима деловања синдиката.
Уколико су испуњени услови за упис синдиката у Регистар, Министарство (надлежно за рад) доноси одговарајуће решење тј. Решење о упису синдиката у Регистар. Уколико се синдикат брише из Регистра добија се одговарајуће решење о брисању.
Од тренутка уписа у Регистар синдикат је правно лице па сагласно Закону о платном промету дужно је да отвори рачун код банке, да води пословне књиге и на крају сваке године израђује финансијски извештај који у наведеном року доставља Народној банци Србије – Центру за бонитет.
Шта је све од документације потребно да би синдикат отворио рачун код банке?
Градски одбор самосталног синдиката
Ова права запослени могу остварити само колективно и и њима се штите колективни интереси запослених
- Право на синдикално организовање
- Право на колективно преговарање
- Право на закључивање колективног уговора
- Право на информисање
- Право на изражавање својих ставова о битним питањима из области рада
- Право на партиципацију и учешће у Управном и Надзорном одбору, Савет запослених
- Право на колективну акцију, штрајк, протест
Законом о раду омогућена је слобода синдикалног деловања и организовања уз упис синдиката у регистар (члан 206.)
члан 218., 219. и 220. Закона о раду одређује услов репрезентативности синдиката на територији Републике Србије, на локалном нивоу и код послодавца
представља механизам и институционални оквир у коме социјални партнери утврђују заједничке интересе у циљу социјалне стабилности и друштвеног развоја
представници државе, репрезентативних синдиката и репрезентативних удружења послодаваца
самостална, демократска независна организација у коју послодавци добровољно ступају ради представљања, унапређења и заштите својих пословних интереса у складу са законом.
је социјална и економска политика, предлози и нацрти Закона везаних за социјални положај запослених, послодаваца развој и унапређење колективног преговарања, политика запошљавања, приватизација, политика зарада и цена
То је посебна врста уговарања између представника репрезентативних синдиката и послодавца. Право на колективно преговарање утврђено је Уставом, ратификованим конвенцијама МОР-а и Законом о раду
Резултат колективног преговарања је колективни уговор којим се у писменој форми прецизно утврђују сви резултати договарања. Члан 240. Закона о раду дефинише појам Колективни уговор, а 241. врсте колективних уговора
који важи на територији Републике Србије за све послодавце који су чланови репрезентативне Уније послодаваца код којих није закључен Колективни уговор и усклађен је са Законом о раду
назива се још и грански и закључује се у оквиру гране или одбора делатности и усклађен је са Законом о раду
(раније појединачни колективни уговор) закључује се код послодавца и усклађен је са Законом о раду
члан 266. Закона о раду
подразумева заштиту права на рад, заштиту цене рада, заштиту услова рада заштиту свих осталих права предвиђених Законом о раду, Колективним уговором и Уговором о раду као и закључивање Колективног уговора за остваривање већих права од оних предвиђених Законом
члан 53. Закона о раду дефинише појам овакве врсте рада при чему овај рад не сме бити дужи од 8 сати недељно или 4 сатa дневно. По овом основу раднику се увећава зарада за 26% у односу на основицу.
Период транзиције довео је до извесних околности у којима су незапосленост, конкуренција, вишак радне снаге, проблеми са којима се суочава наше друштво и где имамо појаву искоришћавања радника – неплаћени прековремени рад.
Још од првомајских протеста крајем деветнаестог века човек се борио за право на рад, одмор и слободне активности. Такозване три осмице још увек су актуелне (8 сати рада, 8 сати одмора, 8 сати за своје слободне активности).
Послодавци немају обавезу да воде евиденцију о радном времену тако да инспектори тешко могу да установе прекршај. Доношењем Закона о евиденцији на раду боље би се регулисала ова област.
Поред инспекције, синдикати имају важну улогу у откривању ове појаве. Ипак синдикати у приватним фирмама уколико постоје нису довољно јаки, раде готово у илегали (иако је Законом дозвољен рад синдиката), присутна је борба за опстанак – тако да тешко могу да помогну запосленима да остваре право на плаћени прековремени рад.
Да ли се казне примењују у пракси право је питање.
Због могућности застаревања обавезе рок за покретање поступка пред судом је три године од дана настанка обавезе тј. наплате потраживања радника од послодавца за прековремени рад.
прекид рада који запослени организују да би заштитили своје професионалне и економске интересе по основу рада (члан 1. Закона о штрајку).