Ниво сиве економије у Србији знатно је виши него у већини других европских земаља, али према последњим извештајима НАЛЕД-а, стопа њене заступљености је у паду.
У последњих 5 година бележи се пад сиве економије са 14,9%, колико је било 2017. на 11,7% БДП-а, у 2022. години.
У целокупној легалној привреди удео запослених на црно опао је са 11 на 8,5% у протеклих 5 година, а број неформално ангажованих радника смањен је за 200 000. Делатности у којима је сива економија највише заступљена у Србији су грађевина и пољопривреда, где ова стопа прелази 19 одсто.
У грађевини, према подацима НАЛЕД-а, свако пето предузеће је у сивој зони, а сваки седми радник је без уговора, без обзира на то што је сезонски рад законом регулисан. Са друге стране, највећи пад забележен је у сектору саобраћаја, са 19,7 на око 9 одсто.
Стручњаци упозоравају да се сива економија у Србији највише повезује са непријављеним радницима, који зараду потпуно или делимично примају на руке. Тиме се избегава плаћање пореза држави, али и доприноса за обавезно осигурање, што штети и радницима. Према анализи МОР-а, то је најизраженије, са више од 20% учешћа неформалног, у секторима грађевинарства, уметности, забаве и рекреације, затим остале услужне делатности и смештаја и исхране, са нивоом од око 17%.
