Почетком октобра влада Србије усвојила је предлог министарства здравља по којем изабрани лекар може да отвори боловање до месец дана, а да о даљем продужетку одлучује лекарска комисија. Таква одлука уследила је након тврдњи надлежних да велики број запослених боловање – злоупотребљава. Међутим, према подацима Еуростата, које преноси BBC, Србија спада међу земље у којима запослени на боловање иду – најмање. Наиме, Србија је на петом месту европских земаља где се најмање изостаје са посла, иза Румуније, Бугарске, Грчке и Пољске, показују подаци Еуростата.
За доношење овакве одлуке није било реалног основа, јер ретко који радник са посла одсуствује преко месец дана.
Да се радници из страха од добијања отказа устручавају да отворе боловање, чак и када им је заиста лоше, потврђује прим др Татјана Радосављевић, уз напомену да има случајева када запослени добија отворене претње од послодавца. „Са доласком фирми као што је, рецимо, Јура, где радници носе пелене, свако боловање носи могућност отпуштања. Због тога, постало је нормално да људи болесни иду на посао, за мале новце, да не би остали без истог. Такође, неретко се дешава да се људи врате на посао пре истека периода који им је лекар препоручио да одмарају. Имам пацијенте који кажу да су их звали и рекли да, ако се не појаве у фирми до одређеног рока, остају без посла“, наводи др Радосавњевић.
Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца каже да је умањена зарада, коју са собом повлачи одсуство са посла, главни разлог да запослени проведу што мање времена на боловању. Он каже да људи избегавају да отворе боловање, како не би примили значајно нижу зараду, али и да су се променили односи између послодаваца и запослених. Сада је, како тврди Атанацковић, много више уређено, а начин отказивања радног односа је поједностављен. Са друге стране, послодавцу се не исплати да има запосленог који ће често ићи на боловање, нарочито када она нису довољно оправдана, наводи Атанацковић. Његова искуства као послодавца показују да се радници који од лекара добију боловање на 15 дана, због на пример прехладе, враћају на посао и раније, односно, чим се осећају боље.
