Синдром сагоревање на послу од наредне године улази у Међународну класификацију болести, па ће и у Србији бити могуће отворити боловање , ако лекар установи да сте „прегорели“.
Умор није болест, иако је често по симптомима гори од неких болести. Ако се гомила, и праћен је стресом, може да изазове стање које је Светска здравствена организација 2019. године заиста прогласила болешћу. Реч је о синдрому сагоревања на послу, познатијем као „burnout“.
Синдром сагоревања почиње тихо и неприметно. Први симптом је често претерани ентузијазам на послу и запостављање других сегмената живота, каже за Инсајдер психотерапеут Горан Томин. Додаје да ово није проблем само оних који имају срећу да раде посао који воле, већ погађа и људе који раде дупле смене у фабрикама и немају другог избора. Најчешће до сагоревања долази када је укључен и мобинг, реч је о подмуклом синдрому који почиње као обичан умор, али временом изазива и озбиљне физичке тегобе, од несанице, главобоље, стомачних тегоба, до срчаног и можданог удара.
Лечење траје најмање три недеље, али оне су довољне само за физички опоравак, каже Томин. „Из мог терапеутског искуства, просек трајања лечења је 6 недеља. Три недеље су период током ког можете само физички да се опоравите, али тек тада треба да почне процес психолошког опоравка“, каже Томин. Најрадикалнији корак јесте давање отказа, а многи његови клијенти, како каже , када су се одлучили на овај радикални потез, нису имали резервни план. Пре овог крајњег корака, у сарадњи са стручњацима, требало би разлучити у глави шта јесте, а шта није наш посао, и држати се тога колико је могуће. Ако је отказ једина опција, а не чека нас нови посао, увек постоји могућност сагледавања шире слике: ко још у породици ради, колико зарађује, каква је мрежа подршке…наводи Томин.
