Пошто све већи број квалификованих мајстора и занатлија одлази из Србије, њихова места попуњавају странци, углавном из азијских земаља. Само током прошле године, издато је око
23 000 дозвола за рад странцима, пише Нова.рс.
У Србији је од краја 2014. године Закон о запошљавању странаца, па њихов број сваке године расте. Од првобитно симболичног броја издатих радних дозвола за рад, дошло се до десетина хиљада странаца који раде у нашој земљи. Само у 2021. години, Национална служба за запошљавање издала је око 23 000 дозвола за рад, што је скоро удвостручено у односу на претходну годину, када је регистровано 12 300 страних радника. На званичан број, требало би додати још најмање 30%, због радника који су ангажовани „на црно“, указују у Синдикату радника у грађевинарству Србије.
Највише радника ради у грађевинарству, али у последње време их има и у угоститељству и услугама. Највећи разлози за увоз радника из иностранства су ниске зараде које послодавци нуде домаћим радницима, за које наши људи не желе да раде. Радници из Кине, Индије, Вијетнама и других азијских земаља раде и за 300 евра, а послодавцима се то исплати, јер је на тај начин већа њихова зарада, каже саша Торлаковић, председник Синдиката радника у грађевинарству Србије.
Због дефицита на домаћем тржишту, али и због ниских зарада, на пословима где нема довољно српских радника раде странци. Тако нам брзу пругу праве Кинези и Индијци, зграде за војску и полицију Турци и Румуни, Београд на води такође Турци, али и држављани Албаније и Северне Македоније, док фабрику Линг Лонг у Зрењанину праве Вијетнамци. Торлаковић каже да осим на градиштима, све више странаца почиње да ради и у фабрикама страних инвеститора. Процењује да ће следеће делатности које ће привући странце бити транспорт и угоститељство, где их и сада имамо. За решавање прилично хаотичног стања на тржишту рада у Србији, Торлаковић решење види у доследном поштовању српских закона, које сада страни инвеститори и домаћи послодавци крше, али и у повећању минималне цене рада.
