Подаци институција и невладиног сектора показују да се платни јаз имеђу жена и мушкараца у Србији креће између 8,8 и 11%, формално је сврставајући међу земље са најнижим разликама у платама у Европи. Платни јаз постоји свуда у свету, а процене Светског економског форума је да да ће за његово затварање бити потребно више од једног века, ако се настави досадашњим темпом.
Закон прописује једнаку зараду без обзира на пол, а случајеве кршења веома је тешко доказати, каже повереница за заштиту равноправности, Бранкица Јанковић. за 12 година, колико постоји институција Повереника, поднете су само 2 притужбе на неједнаке зараде, а ниједна није могла бити изведена пред суд, рекла је Јанковић.
Жене у Србији троше петину времена на неплаћене кућне послове, и тај рад вреди 9,2 милијарди евра годишње, чинећи 21,5% БДП-а, показало је истраживање које је објавило Координационо тело за родну равноправност 2021. године. Жене на кућне послове троше 3 пута више времена него мушкарци, док на плаћеним ангажманима имају од 16% до 35% мању зараду. То значи да им остаје мање за плаћени рад, образовање и активности у слободно време. Уз кућне послове, као разлог се наводи и успоравање и пауза у каријери због рађања и неге деце. Такође, жене имају мање самопоуздања и тенденцију да умањују своје способности, па су спремније да раде за нижу плату и ређе преговарају о томе. Истраживања показују да је женски рад мање цењен, јер како жене улазе у неку индустрију, тако просечна плата у њој опада.
У Србији је 2021. године усвојен Закон о родној равноправности, у којем се експлицитно каже да послодавци не смеју да дају различиту плату за исту вредност. Ипак, Повереница за заштиту равноправности наводи да је прерано говорити о ефектима овог закона. Напомиње да би једно од решења могла да буде већа транспарентност у зарадама, што је веома осетљиво питање за приватне компаније. Tакође, требало би радити и на равноправном напредовању, јер у Србији, на менаџерским позицијама, има свега 32% жена.
